ДАВИД, Андраш

ДАВИД, Андраш (Dávid András), компаратиста, преводилац, универзитетски профeсор (Орловат, Банат, 31. I 1935 -- Нови Сад, 2. VIII 1996). Вишу учитељску школу завршио у Новом Саду, докторирао 1964. у Будимпешти са темом Мађарске историјске личности у јужнословенским јуначким песмама, коју је одбранио и на Филозофском факултету у Новом Саду 1972 (Délszláv epikus énekek -- magyar történeti hősök, Н. Сад -- Будимпешта 1978). Радио као професор српског и мађарског језика, сарадник покрајинског Педагошког института, директор Покрајинског завода за издавање уџбеника. Предавао на Катедри за мађарски језик и књижевност ФФ у Новом Саду 1968--1974, биран за доцента 1974, а потом радио на Катедри за педагогију у Осијеку 1982--1984. и на Катедри за хунгарологију Филолошког факултета у Београду 1994--1996. Уредио неколико антологија мађарске и јужнословенске народне епике и песничких збирки. Значајан је његов рад на истраживању историје југословенко-мађарских књижевних и културних веза (Јанус Панониус код Јужних Словена, Будимпешта 1975; Мостови узајамности. О југословенско-мађарским културним и књижевним везама, Н. Сад 1977).

ДЕЛА: Egyazon az égtájon, Н. Сад 1993.

ЛИТЕРАТУРА: I. Fried, „A kölcsönösség hídjai", Kortárs, 1979, 23, 2; О. Penavin „Magyar népballadák -- szerbhorvát nyelven", Üzenet, 1981, 4; I. Szeli, „In memoriam", Híd, 1996, 8--9.

М. Циндори Шинковић