ДВАДЕСЕТИ ВЕК

ДВАДЕСЕТИ ВЕК, часопис за књижевна, научна, умјетничка и друштвена питања који је у мјесечним свескама (осим јула и августа) излазио у Београду од јануара 1938. до маја 1939. Издавач је био Геца Кон, а уредник Ранко Младеновић. Иза часописа је као финансијер стајао Милан Стојадиновић, предсједник владе Југословенске радикалне заједнице, док је непосредно у уредништву поред Младеновића био Милан Стоимировић Јовановић, једно вријеме и власник часописа. Покренут с тежњом да окупи сараднике из свих дијелова Краљевине Југославије, обухватио је основне књижевне и књижевнокритичке врсте (лирика, проза, драма, есејистика, критика), умјетност (позориште, опера, музика, сликарство, архитектура), филозофију (Б. Петронијевић), естетику (М. Борисављевић), филм (Б. Токин), друштвене прилике (унутрашња и спољна политика, међународни односи), спорт. Особито у првим бројевима окупио је угледне сараднике: И. Андрића, С. Винавера, М. Настасијевића, Т. Манојловића, А. Дерока, Стевана К. Христића, В. Дворниковића, Владимира Р. Петковића, Б. Лазаревића, Х. Барића, К. Атанасијевић, Ј. Спиридоновић Савић и др. Овдје је Б. Нушић објавио први чин своје комедије Власт. Лирику су објављивали: Р. Драинац, С. Пандуровић, Н. Шоп и др. Поред оригиналних прилога објављују се и преводи из угледних страних публикација, прате издања књига критичким рецензијама, доноси библиографија нових издања. Избором сарадника, озбиљним и темељитим претресањем покренутих питања, ревизијом конвенционалних погледа на књижевну историју (В. Вујић), књижевни стил и пјеснички језик (Винавер), те ширином захвата, уредништво је настојало да часопис има водећу улогу у културном животу Краљевине Југославије (као сараднике из других средина имао је Н. Шопа, М. Беговића, М. Видмара, Ј. Косора и др.), али се конзервативном и повремено профашистичком оријентацијом (позив на повратак епском тлу; расне теорије; радови Б. Малеша) разишао са савременим струјањима у књижевности (социјална књижевност, надреализам) и науци, док је у спољнополитичким чланцима поздравило прикључење Аустрије Њемачкој и њен излазак на југословенске границе.

ЛИТЕРАТУРА: Р. Константиновић: „Ранко Младеновић", у: Биће и језик, 5, Бг 1983; И. Тартаља, „Једна библиографска погрешка", у: Пут поред знакова, Ист. Сар. 2006.

Д. Иванић