ДАНИЛО

ДАНИЛО, јеромонах, ктитор (друга половина XIV в.). Монах Доротеј и његов син јеромонах Д. забележени су као ктитори манастира Дренча. Оснивачку повељу овог манастира потврдили су кнез Лазар и патријарх Спиридон 1382. у Жичи. Ктитори овог манастира су свакако представници крупне властеле, пореклом блиски Немањићима, с обзиром на титулу деспота коју је носио монах Доротеј. Позната су само монашка имена ових властелина, док световна имена остају непознаница, што знатно отежава њихову идентификацију. Јеромонах Д. је именован за првог игумана своје задужбине у Дренчи, што је у складу са ктиторским правима. У историографији је присутно становиште да је јеромонах Д. касније постао српски патријах Данило III. Иако је овај став заснован само на претпоставци, он није потпуно одбачен. Ипак, у изворима се нигде не помиње његово порекло, мада сродство са немањићком династијом није детаљ који би писци друге половине XIV в. изоставили. Познате су и многобројне углавном неосноване претпоставке о световном пореклу ктитора Дренчe, посебно оне које их доводе у везу са породицом деспота Иваниша. У новије време појављује се претпоставка о идентификацији монаха Доротеја са деспотом Јованом Драгашом, што може бацити ново светло на познавање личности јеромонаха Д.

ИЗВОР: С. Новаковић, Законски споменици српских држава средњег века, Бг 1912.

ЛИТЕРАТУРА: М. Пурковић, Српски патријарси средњег века, Диселдорф 1976; В. Алексић, „Српски деспот -- монах Доротеј, великосхимник Јован Каливит", Натписи и записи 2015, 1.

М. Копривица