ДРАГИЋ, Милорад

ДРАГИЋ, Милорад, лекар, етнолог, историчар медицине (Београд, 22. I 1891 -- Београд, 30. I 1986). Желео је да студира књижевност, али из поштовања према Јовану Цвијићу уписује групу за антропологију са физичком географијом, етнологију и етнографију, историју српског народа и археологију. Након апсолвирања, такође под утицајем Цвијића, Д. започиње студије медицине на Берлинском универзитету, како би се лакше бавио антрополошким научним истраживањима. Учесник је Првог балканског рата, I светског рата, припадник Тимочке дивизије, један од оних који су преживели албанску голготу и учествовали у свим борбама пробоја Солунског фронта. После рата наставља студије медицине у Прагу где је 1924. промовисан за доктора медицине. Потом је постављен за секундарног лекара Државне болнице, а 1927. постаје специјалиста неурологије. Постављен је за начелника Одељења за социјалну медицину, са антропометријом и здравственим просвећивањем (1927--1941) у Централном хигијенском заводу (данас Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут"). Између два светска рата даје значајан допринос у раду сеоског здравственог задругарства, унапређујући здравље сеоског становништва, због чега је изабран за почасног члана Савеза здравствених задруга. У Априлском рату 1941. учествовао је као резервни санитетски капетан 1. класе, а исте године због антихитлеровског држања Гестапо га хапси и шаље у затвор. Од 1951. радио је као шеф Научног одељења на Институту за здравствено просвећивање у коjeм је остао све до пензионисања. Од 1950. био је ангажован као хонорарни научни сарадник у Етнографском институту САНУ. Често је посећивао Тимочку Крајину како би дао подстицај раду патронажне службе, као и службе школских медицинских сестара. Био је члан Српског лекарског друштва, један од оснивача Секције за историју медицине и Музеја српске медицине, као и један од оснивача Научног друштва за историју здравствене културе Југославије 1955. Добитник је Вукове награде 1975.

ДЕЛА: „Обољење, смрт и погребни обичаји у околини Тавне -- прилог историји мађија и анимизма у нашем народу", Гласник Етнографског института САНУ, 2, 1951; Здравствено просвећивање код Срба, Бг 1956; Здравствено просвећивање, Бг 1963.

ЛИТЕРАТУРА: М. Милановић, Биографски лексикон. Познати српски лекари, Бг--Торонто 2005.

С. Миловановић