ДВАНАЕСТОРИЦА

ДВАНАЕСТОРИЦА, група уметника основана 1937. у Београду. Оснивачи и чланови били су Мило Милуновић, Иван Табаковић, Недељко Гвозденовић, Стојан Аралица, Борислав Богдановић, Коста Хакман, Хинко Јун, Милан Коњовић, Пеђа Милосављевић, Франо Шимуновић, Ристо Стијовић и Фране Кршинић. Група је организовала само две заједничке изложбе, обе у Београду. После прве изложбе 1937, на другој заједничкој изложби следеће године у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић" групи су се придружили Зора Петровић и Марко Челебоновић. Група није била заснована на заједничком теоријском основу, естетичкој концепцији или програмском циљу, нити је имала социјални програм. Реч је о неиздиференцираној општој склоности ка ваннационалном модернизму. Идеја и циљ ове групе почивали су на чисто уметничком односу према свету (М. Кашанин). У њиховом раду препозната је чиста визуелност, без потребе за вануметничким циљевима нити додавањем неуметничких слојева уметничком делу као што су анегдота или дидактичност. Њихов искрени, чисти и строги ларпурлартизам сведочи о префињеном сензибилитету и великој култури. Далеко од великог геста, галаме, сентименталности или ангажованости било које врсте, ово сликарство је неговано у миру и тишини издвојеног света уметности. Оснивање групе део је опште динамичне уметничке климе на београдској сцени током треће и четврте деценије ХХ в. када се оснивају многобројне уметничке групе. Удруживање ради узајамног подржавања и подстицања, од романтичарских идеја промовисања традиција националне баштине до хватања убрзаног корака са главним европским токовима, подстицало је развој уметности како на теоријском плану групних естетика тако и појединачних поетика. С друге стране, на практичном нивоу, удруживање је пружало помоћ при организовању изложби или прибављању обимнијих послова, преносећи своју енергију и даљи утицај својих дубоких уверења на ширу јавност земље. Насупрот Удружењу ликовних уметника, из протеста, оснива се и Удружење квалификованих ликовних уметника, потом Удружење ратника сликара и вајара, Група уметника, Зенитизам, затим Облик, насупрот чијој идеологији се оснива група Зограф, Коло југословенских ликовних уметника, али и уметничка група са социјалним програмом, Уметничка група Живот. Насупрот њима, групе Д. и Десеторица имале су чисто ликовно опредељење.

ЛИТЕРАТУРА: П. Крижанић, „Изложба дванаесторице", Политика, 16. Х 1937; М. Кашанин, „Изложба Дванаесторице", УП, 1937, 1; „Друга изложба Дванаесторице", УП, 1938, 12; П. Крижанић, „Изложба Дванаесторице у Уметничком павиљону", Политика, 8. ХII 1938; Л. Трифуновић, Српско сликарство 1900‒1950, Бг 1973.

Ж. Гвозденовић