ДОБРИЋ, Лазар

ДОБРИЋ, Лазар, хајдучки харамбаша (Нови Карловци, Срем, ? -- Селевац код Смедеревске Паланке, мај 1803). Одрастао је у Сасама (данас Нови Карловци). У хајдучију се одметнуо 1797/98. због сукоба са властима. Постао је вођа најопасније хајдучке дружине у Срему изводећи често пљачкашке походе у Бачкој и Банату. Више година је био неухватљив за многе потере. Кретао се најчешће уз Дунав, на простору Карловци--Панчево, скривајући се у многим дунавским ритовима и адама. Најчешће је нападао трговце и лађе са брашном и житом, које је делио сиромашнима. Имао је много јатака и пријатеља а у народу је уживао добар глас. Његова дружина бројала је осам до петнаест људи; као његов заменик од почетка спомиње се Станоје Главаш, каснији устанички војвода. Међу првим жртвама његове дружине био је панчевачки трговац Коста Марковић, који је опљачкан крајем 1797. Први пут је напао лађе на Дунаву 1798. и с њих однео много жита и брашна. Следеће две године извршио је низ мањих препада у свим деловима Срема па су у мобилно стање стављене све расположиве војне и граничарске јединице на том простору. Измицао је потерама до 1801, када је неочекивано ухваћен у Банату и осуђен на смрт. Казна му је убрзо преиначена у десетогодишњу робију па је послат у тамницу у Темишвар. Није стигао до Темишвара јер је вероватно, потплативши чуваре, побегао и ускоро поново још жешће четовао. Број опљачканих трговаца, крчмара, па и надничара и чобана нагло је растао по Срему а скоро сви су указивали на његову дружину. Почео је да се спушта и у већа места, Карловце, Ковиљ, па чак и Земун. Зиму 1801/02. провео у Београду, где је са својом дружином држао у закупу три кафане и зарадио преко 1.500 форинти, у чему га је помагала турска власт. Као његов заштитник спомиње се београдски дахија Кучук Алија. Маја 1803. пребацио се у Србију. Пошто су аустријске власти расписале награду од 500 форинти, решио је да се повуче и у Јагодини ожени. Приликом одласка у прошевину његова дружина упала је у замку. Он и још неколико хајдука су погинули у борби с Турцима. Аустријске власти исплатиле су обећану награду београдском везиру, те је највероватније страдао од турске руке. Његова глава је донета 20. маја у Београд.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Ј. Поповић, „Лаза Харамбаша", ГИДНС, 1929, II; 1936, IX; 1940, XIII; Д. Пантелић, Београдски пашалук пред I српски устанак 1794--1804, Бг 1949; С. Гавриловић, Војводина и Србија у време Првог српског устанка, Н. Сад 1974; Хајдучија у Срему у XVIII и почетком XIX века, Бг 1986.

В. Гавриловић