ДРУШТВО „СВЕТИ САВА"

ДРУШТВО „СВЕТИ САВА", основано у Београду 1886, са задатком да брине о Србима у још увек неослобођеним крајевима (Стара и Јужна Србија), да их културно и просветно помаже штампањем књига и школовањем одговарајућих кадрова. Покретач је био професор Светомир Николајевић са групом тадашњих културних радника, а њихова акција је изведена са знањем двора и београдске митрополије. Први приложници били су краљ Александар Обреновић (са 2.000 динара) и његова мајка краљица Наталија (са 300 динара). Новац је скупљан по окрузима да би цела земља учествовала у племенитом подвигу. Београдска општина дала је 1.000 динара и поклонила плац вредан 12.000 за изградњу зграде седишта Друштва. Изградњу су помогли и индустријалац Ђорђе Вајферт и Беочинска фабрика цемента, као и пријатељи српства из других нација и вера: маркиз Де Пијен, „српски грађани из Париза" Филип ла Ренотије од Фераре и Едуард ла Ренотије Буланже, те Српско-јеврејска црквено-школска општина. Осим књига Друштво је издавало свој часопис Браство (у којем су текстове о прошлости и савременим темама писали угледни стручњаци), публикацију Друштво Светог Саве и Поменик. Отварало је школе у унутрашњости али и у Београду: Светосавску вечерњу школу (1887) и Припремну Светосавску школу (1888), у којима су школовани млади из Старе и Јужне Србије (Македоније). Саградило је свој дом као пансион, а пројект зграде бесплатно је урадио Јован Илкић. Већ 1890. завршен је интернат „Свети Сава" за смештај српских дечака изван Србије који се школују у Београду. Друштво је имало довољно новца да после интерната сагради још једну зграду на суседном плацу за свој дом, а пројекат је урадио Петар Бајаловић, професор Архитектонског одсека на Техничком факултету у Београду. Због противљења турских власти Д. је свој рад ограничило на издавачку делатност, касније она постаје разноврснија и траје до 1941. када је Друштво угашено. Обновљено је 1994. и поново издаје свој часопис Братство.

ЛИТЕРАТУРА: Н. Н. Стефановић, „Друштво 'Свети Сава'", Политика, 10. II 2012; Ј. Милановић (прир.), Делфа Иванић, успомене, Бг 2012.

Р. Милошевић