Прескочи до главног садржаја

ДИНЧИЋ МЕНЕГЕЛО, Франо

ДИНЧИЋ МЕНЕГЕЛО, Франо, вајар, примењени уметник (Котор, 28. II 1900 -- Београд, 17. I 1986). Стручно школовање започео је у Сплиту, где је до 1916. учио у Обртној умјетничкој школи, код вајара С. Перуција, а до 1918. похађао је и Трговачку академију. Након тога студирао је вајарство на Академији ликовних уметности у Прагу (1918--1922), на специјалном одсеку за медаљерство (проф. О. Шпаниел), одакле прелази у Берлин на Високу школу за лепе уметности (1923/24). После кратког боравка у Сплиту бавио се педагошким радом у Сомбору (1925--1927) и Београду (1927--1929). Студијски је боравио у Паризу. Од 1930. био је самостални уметник у Београду. Од 1922. до 1984. приредио је осам самосталних изложби у Сплиту, Новом Саду, Шибенику и Београду. Почев од 1919, када је излагао са Друштвом хрватских уметника „Медулић" у Сплиту, учествовао је на седамдесетак колективних изложби. Бавио се и примењеном уметношћу. Творац је идејних решења за ковани новац државног издања 1938. од 10, 20 и 50 динара, као и за исте апоене у послератном периоду, емисија 1955. Главни део његовог вајарског опуса чине медаље и плакете, које је радио по строгим правилима вештине, инспирисан ренесансном и барокном уметношћу. Вајао је махом портрете у маниру стилизованог реализма, са фокусом на карактеролошким цртама приказаних личности. Чест мотив, посебно у оквиру пуне пластике, биле су социјалне теме. У неким радовима фигуре су готички издужене, готово сведене на динамичну линеарну арабеску, а у композицијама експресивног набоја каткад на ивици апстракције. Добитник је више награда на конкурсима за споменике изведене 20-их и 30-их година у Бачкој Тополи, Зајечару, Јагодини, Прокупљу, Шапцу и Прагу.

ЛИТЕРАТУРА: Н. Тодоровић, „Медаљерски рад Франа Менегела Динчића", Нумизматичке вијести, 1964, 21; Југословенска скулптура 1870--1950, Бг 1975; Н. Тодоровић, „Медаљерски опус Франа Менегела Динчића", Нумизматичке вијести, 1981, 35; В. Војиновић, Франо Менегело Динчић, Бг 1988.

В. Грујић