Прескочи до главног садржаја

ДАВИДОВИЋ, Драгомир

ДАВИДОВИЋ, Драгомир, атомски физичар, научни саветник (Врба код Гацка, 5. VIII 1944). Уз награде, завршава 1967. Електротехнички факултет у Београду, те се као стипендиста Института „Винча" запошљава на овом институту. На Природно-математичком факултету у Београду докторирао 1972. Научно-истраживачки рад започео пројектом „Фундаментални и методолошки проблеми теоријске физике", а наставио „Новим приступом проблемима заснивања квантне механике са аспекта примене у квантним технологијама и интерпретацијама сигнала различитог порекла". Истраживач је и на међународном пројекту у оквирима сарадње САНУ и РАН (Руска академија наука). Од 2011. води пројекат „Истраживања основа квантне теорије информација и квантног рачунања, са аспекта примене у квантним технологијама". Већ први публиковани научни радови запажени су му у свету, те добија многобројне позиве на научна гостовања: 1974--1975. и 1977. гостује на Краљичином универзитету у Белфасту, 1978. на Физико-техничком институту „Јофе" у Лењинграду (Петрограду), а као стипендиста Унеска учествовао је у раду два зимска колеџа у Међународном центру за теоријску физику у Трсту, као и у школи „New trends in Atomic Physics" у Лезушу (Француска). У 1999. био је гост у Институту за некласично зрачење Хумболтовог универзитета у Берлину, а крајем 2004. у Краљевском институту за технологију у Мелбурну изабран је за гостујућег професора. Као врстан теоретичар у физичким наукама, у раду „Simplified model of low energy x-ray backscattering" (и J. Vukanić, D. Arsenović, Physics in Medicine and Biology, 2003, 48, 15) на основу чисто теоријских увида одредио је угао максималног озрачивања лекара, при дијагностичком озрачивaњу пацијента, показавши се и као истраживач практичар. Рад „The Libration Limits of the Elastic Pendulum" (и B. Aničin, V. Babović, American Journal of Physics, 1996, 64, 338) препоручен је да уђе у основни курс физике на Мериленд универзитету САД и на Техничком универзитету у Дрездену, а у области образовања рад „Fresnel lenses" (и B. Aničin, V. Babović, American Journal of Physics, 1989, 57, 312) изабран је за препоручени рад. Члан је научног друштва SPASS из Петрограда (St. Petersburg Association of Scientists and Scholars), као и Јужнословенске академије нелинеарних наука, која чини огранак Академије нелинеарних наука у Москви. За резултате у области заснивања квантне механике у фазном простору награђен је Октобарском наградом Града Београда 1993, а 1999. и 2004. годишњом наградом за научни рад у Институту „Винча".

ДЕЛА: и В. Бабовић, Б. Аничин, Есеји из физике, Бг 1991; и В. Бабовић, Обновимо физику -- приручник за ученике основних и почетних разреда средњих школа, Бг 1997.

Ђ. Бек-Узаров