ДЕСИМИРОВИЋ МИКУЛИЋ, Невенка

ДЕСИМИРОВИЋ МИКУЛИЋ, Невенка, глумица (Глина, 12. II 1905 -- Београд, 3. V 1981). Завршила је три године Државне глумачке школе у Загребу. Почела је да игра као ученица у представама Еквиноцио И. Војновића и Мати Ф. Галовића. У Хрватском народном казалишту у Загребу провела је 1922--1927. Играјући у драмским делима Л. Н. Толстоја (Ускрснуће), Л. Андрејева (Дани живота), И. Војновића (Госпођа са сунцокретом) и Ј. Кулунџића (Шкорпион), истицала се непосредном осећајношћу и чистом дикцијом. Посебно успешна била је у представи Морал госпође Дулске Г. Запољске. Спадала је међу неколико српских глумаца које је загребачка публика примила изванредно топло и ценила врло високо. После Загреба играла је у НП у Скопљу (1927/28), у НП у Београду (1928--1948) и у Југословенском драмском позоришту (од 1949. и након пензионисања). Витална, јаког темперамента, сачувала је до краја снагу и свежину. Истицала се посебно у улогама жена наглашених индивидуалности, попут Меланије (М. Горки, Јегор Буличов) и Домне Пантелејевне (А. Н. Островски, Таленти и обожаваоци). У почетку је била ближа карактерно-драмском него чисто драмском фаху, па је касније тај прелаз био безболан и спонтан. Била је непосредна, једноставна, способна да карактеризацију ликова растерети сувишних појединости. И карактерне улоге и оне с комичном нотом, у којима је постигла најлепшу меру, тумачила је неусиљено. Истицала се лепом, правилном дикцијом у којој се сачувала пријатна нијанса народног говора њеног родног краја. Улоге: Катарина Петровна (К. Волмелер по Ф. Достојевском, Ујкин сан); Дејамира (К. Голдони, Мандрагола); Катица, Нанчика (Ј. Ст. Поповић, Кир Јања, Родољупци); Лела, Ружа (П. Петровић Пеција, Душе, Суза); Лиза (М. Беговић, Пустолов пред вратима); Фјокла Ивановна (Н. В. Гогољ, Женидба); Госпођа Пернел (Ж. Б. П. Молијер, Тартиф); Стелина мајка (В. Велмар Јанковић, Срећа А. Д.); Живка, Симка (Б. Нушић, Госпођа министарка, Ожалошћена породица); Настасја Ивановна (Л. Н. Толстој, Живи леш); Мајка (Р. Маринковић, Глорија); Управитељица поште (Ј. В. Гете, Стела); Султанија (M. Огризовић, Хасанагиница); Жермена (А. Жари, Последњи спрат); Гђа Ворeн (Б. Шо, Занат госпође Ворeн); Анка (Љ. Бобић, Породица Бло); Роса Трифковић (С. Куленовић, Вечера); Мајка (М. Крлежа, Вучјак); Госпођа Пичам (Б. Брехт, Опера за три гроша), Анфиса (Н. Островски, Вуци и овце).

ЛИТЕРАТУРА: П. Волк, Београдско глумиште, Бг 2001; Преображења, Драма НП у Београду, од 1868. до 2007, Бг 2009; Б. С. Стојковић, Историја српског позоришта од средњег века до модерног доба, IV, Бг 2017.

В. Крчмар