ДОЛИБАША

ДОЛИБАША, старија, угледна и важна особа која долива вино гостима и наздравља приликом прослављања породичне славе. Најчешће је присутaн на славским прославама у западним крајевима Србије. У мајевичким селима ту улогу су имала тројица д. Један је био главни, а остали су имали почасну функцију. Д. је у већини случајева одређивао домаћин. Није била реткост да д. гости одаберу између себе. Биран је по мудрости и речитости, посебно ако зна да „напија здравице" када се „устаје у славу" или „диже слава". Код домаћина, његових гостију, али и у својој заједници уживао је посебно поштовање. У прошлости је имао овлашћење домаћина да ћутањем казни оног госта који прича у току „напијања здравица". У Алексиначком Поморављу д. је онај који први дође на славу и честита празник. Ломи славски колач са домаћином и десним гостом од себе. У Височкој нахији д. је сам ломио славски колач и то тако што га прво засече ножем у крст, а потом постави на своју главу па преломи. У савременом добу, институција д. очувала се нарочито у Рађевини, Јадру, Азбуковици и Ваљевском Подгору. У Ваљевском Подгору приликом обреда сечења славског колача д. долива вино на колач који су по три гутљаја пили они који га секу, а потом за сваку здравицу која се изговара долива вино у чашу.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Антонијевић, Алексиначко Поморавље, Бг 1971; М. Недељковић, Годишњи обичаји у Срба, Бг 1990; Слава у Срба, Бг 1991; Д. Калезић, Крсна слава у Срба, Бг 2005.

В. Марјановић