ДЕДОВИЋ, Драгослав

ДЕДОВИЋ, Драгослав, песник, преводилац, новинар (Земун, 17. III 1963). Након студија журналистике у Сарајеву (1986) радио је као новинар за различите медије и похађао постдипломске студије социологије културе у Београду. Био је уредник у тузланској издавачкој кући „Графичар" (1990--1992). Напустио бившу Југославију након почетка рата у Босни и Херцеговини. Године 1992. настанио се у Немачкој. Као стипендиста Фондације „Хајнрих Бел" 1999. одбранио је магистарску тезу на интердисциплинарним Европским студијама у Ахену. Радио је као новинар радија „Дојче Веле" у Келну и Бону (1999--2006). Био је директор Регионалне канцеларије за Југоисточну Европу Фондације „Хајнрих Бел" у Београду (2006--2008). Од 2009. поново живи у Немачкој, прво у Берлину а потом у Келну. Тренутно ради као референт за Западни Балкан у Форуму Цивилне мировне службе. Политичке анализе, есеје и литерарне текстове објављује и на немачком; преводи са немачког, али и на немачки -- заједно са Дагмар Фобургер. Награђиван, Годишњом наградом за најбољу књигу Друштва писаца БиХ (2005), „Печат вароши сремскокарловачке" (2012) и „Стражилово" (2013). У сусрету са новим животним простором, са странствовањем и егзилом, Д. је, у детаљима призора, песник дубинске анализе узрочно-последичних линија балканског удеса. Његове љубавне песме обележене су драмом борбе за апатридни опстанак, а на плану песничког заната, подједнако влада и слободним и везаним стихом. На немачком су му изашле књиге Von edlen Mördern und gedungenen Humanisten (Klagenfurt--Celovec 1997) и Kawasaki za Wukmana Dedowitscha (Сар. 2001, немачки превод Klagenfurt 2001), а у Београду је 2010. објавио књигу изабраних и нових песама За клавир и диџериду са поговором С. Тонтића.

ДЕЛА: Изађимо у поље, Сар. 1988; Циркус Европа, Тузла 1990; Cafe Sumatra, Сар. 2005; Динарски Буда, Бг 2008; Gloria mundi, Ср. Карловци 2013; Усијање, Н. Сад 2013; Унутрашњи исток, Сар. 2015.

ЛИТЕРАТУРА: С. Веселиновић, „Без повода за путовање", Поља, 2009, 457, мај--јун; Н. Кецмановић, „Усијање Драгослава Дедовића", Време, 2014, 1222.

Н. Грујичић