ДОРОТЕЈ

ДОРОТЕЈ, монах (? -- ?). Са својим сином, јеромонахом Данилом, спомиње се само у повељи из 1382. којом је основан манастир Дренча, са Црквом Ваведења Пресвете Богородице, у истоименом селу близу Александровца. Кнезу Лазару се одаје државно првенство, али претпостављени пратећи акти владара и патријарха Спиридона нису сачувани. Чињеница о самосталном издавању властеоске повеље, као и врста и обим поседа додељених манастирском властелинству показују да су приложници припадали кругу најмоћнијих велможа епохе. Ради се о многобројним селима претежно из Поморавља, а делом и из Браничева, те двору у Наупари, два трга, од чега један са пратећим приходом од бродарине, катуном влаха-сточара код данашњег Шиљеговца и значајном годишњом рентом од рударске делатности у Новом Брду 16,5--17 кг. Пре облачења монашке ризе отац је свакако значајно доприносио обликовању политичких токова, а вероватно и постепеном државном успону свог новог господара.

Суочени са оскудицом извора, историчари су изнели велик број теорија у настојању да монаха Д. повежу са личностима о којима постоји више података. Због истоветности монашких имена посебно је било присутно поистовећивање са световним именом непознатог деспота из једног записа. У монаштву се најпре звао Д., а потом је узео велику схиму и умро као монах Јован Каливит. Пажња је била усмерена и на деспота Јована Оливера и деспота Иваниша, познатим углавном из извора из времена цара Душана. Међутим, новија истраживања у потпуности релативизују ове ставове, те световна каријера загонетног отшелника остаје и даље скривена. Међутим, наслућује се да чин монашења није значио нагли и потпуни прекид са световним активностима. Такође, дуго постоји недовољно образложена теза да је његов син јеромонах Данило постао српски патријарх Данило III. Познато је да је ова личност на челу цркве знатно допринела учвршћивању власти Лазаревића у покосовској Србији.

ИЗВОР: А. Младеновић, Повеље кнеза Лазара, Бг 2003.

ЛИТЕРАТУРА: М. Шуица, Немирно доба српског средњег века, Бг 1997; М. Копривица, „Црквене прилике за време владавине књегиње Милице", у: Књегиња Милица -- монахиња Јевгенија и њено доба, Трстеник 2014; Г. Гаврић, М. Ковачевић, Манастир Дренча. Од рушевине до храма, Кв 2015.

В. Алексић