ДЕСПОТОВИЋ, Вељко

ДЕСПОТОВИЋ, Вељко, позоришни и филмски сценограф (Загреб, 1. X 1931 -- Београд, 6. IV 2013). Дипломирао 1958. на Архитектонском факултету у Београду. Од 1950. радио је као асистент сценографа Миомира Денића, а од 1964. самостално. Аутор је три позоришне и многобројних филмских и телевизијских сценографија, те члан Удружења ликовних уметника примењених уметности (УЛУПУДС) и Академије филмске уметности и науке Србије (АФУН). Самостално је излагао у Музеју примењене уметности (1979) и у галерији Културног центра у Београду (1994), а учествовао је и на изложби „Југословенска филмска сценографија 1945--1975" (ФЕСТ 1975). Један од најистакнутијих српских сценографа богате имагинације и стваралачке енергије, Д. је оставио дубок ауторски траг у развоју приказивачких уметности, нарочито у филмовима Скупљачи перја (А. Петровић, 1967), Биће скоро пропаст света (А. Петровић, 1968), Сељачка буна 1573 (В. Мимица, 1975) и Ко то тамо пева (С. Шијан, 1980). Носилац је Сребрне арене (1979, Б. Драшковић, Усијање; В. Булајић, Човјек кога треба убити) и Златне арене (1984, С. Шијан, Давитељ против давитеља) Фестивала југословенског филма у Пули. Добитник је прве награде (1995, Г. Марковић, Урнебесна трагедија) и Златне мимозе (2002, Д. Зечевић, ТТ Синдром; 2003, М. Лекић, Лавиринт и Г. Марковић, Кордон; 2004, Љ. Самарџић, Јесен стиже, дуњо моја) на Филмском фестивалу у Херцег Новом. Награду за најбољу сценографију добио је и 2009. на филмском фестивалу у Ибици, Шпанија (У. Стојановић, Чарлстон за Огњенку). За филм Фалсификатор Г. Марковића постхумно му је додељена Награда за најбољу сценографију на Филмском фестивалу у Сопоту (2013) и Фипресци годишња награда за најбољу сценографију у 2013 (2014). Факултет примењених уметности у Београду од 2014. додељује награду „Вељко Деспотовић" за најбољи студентски рад из области филмске сценографије. Носилац је награде за животно дело УЛУПУДС-а (1995).

ЛИТЕРАТУРА: Вељко Деспотовић -- сценографије, Бг 1979.

Б. Зечевић