ДРЖАВНИ АРХИВ У ЗАДРУ

ДРЖАВНИ АРХИВ У ЗАДРУ, архив основан у Задру 1624. По овлашћењу млетачког Сената генерални провидур oснива Архив генералног провидура са задатком да чува списе овог органа власти. Том приликом одређен је положај архивског службеника, обезбеђене су просторије за смештај и чување, донете одредбе о унутрашњем реду, пословању и заштити грађе. Архива ове регистратуре постаће средиште око којег ће се касније скупљати и друга архивска грађа. Након пада Млетачке Републике (1797) у провидурски архив долазе и списи задарског кнеза и капетана и фискалног саветника; документа француске управе (1806--1813), акти укинутих бенедиктинских самостана и братовштина и архива прве аустријске управе (1797--1805). Од почетка друге аустријске управе (1814--1918) архив има сталног архивисту и архив као саставни део Председништва покрајинске управе под називом Ц. К. Губернијални архив или Архив старих списа Царско-краљевског намесништва у Задру и води свој деловодни протокол. У периоду 1816--1819. из Љубљане је пренета грађа француске управе за Далмацију; 1824--1827. вршено је шкартирање финансијске и друге документације; 1828. израђен је општи инвентар као примопредајни записник; 1850. сређена је сва архива и израђени инвентари, казала, каталози и репеторији; 1832--1902. преузета је архива градова Корчуле, Сплита, Котора, Омиша и Брача, Макарске и Нина, постепено прихватани списи управе у Задру; 1895--1910. у Архив се прима више породичних архива, а покренут је тромесечни часопис Tabularium. У периоду 1918--1922. делује под називом Архив владе за Далмацију, далматинске и корчуланске отоке, од 1922. под називом Повијесни архив краљевске префектуре, а од 1928. Д. а. З. делује као самостална установа у ресору Министарства унутрашњих послова Краљевине Италије у Риму. На основу конвенције Краљевине Југославије и Италије извршено је разграничење грађе потребне за наставак рада администрација Италије и Југославије, док је споразум о подели повијесних архива остао нерешен. Део грађе пренет је у Сплит, али је пропао. У овом периоду у Архив је примљена грађа: судова, нотарски архив од почетка XIII в., грађа општине Ластово, грађа Италијанског генераног конзулата, Намесништва из времена аустријске управе, док је део грађе ношен у Рим и касније враћан.

Од 1945. до 1960. Архив делује као Државни архив са стварном и територијалном надлежношћу за подручје Далмације. У Архив је примљена архива: Макарске, Пага, Раба, Трогира, Скрадина и Шибеника и велика збирка матичних књига становништва са територије Далмације. Од 1960. носи назив Хисторијски архив, а након одвајања Хрватске од Југославије Д. а. З. У XXI в. територијална надлежност Д. а. З. са Сабирним архивским центром у Шибенику протеже се на подручју Задарске жупаније (осим Грачаца), Шибенско-книнске и делом Личко-сењске жупаније (Општина Новаља) и обавља надзор над грађом 282 ствараоца грађе на терену. Грађа архива у Задру је од прворазредног значаја за историју Далмације од XIII в. до 1918. и по тој основи превазилази оквире покрајинског, односно регионалног архива. У њему се чувају архивалије из времена Млетачке управе (1420--1797), прве аустријске управе (1797--1805), француске управе (1805--1813) и друге аустријске управе (1814--1918). Грађа пружа могућност за проучавање целокупне историје Далмације, како за свеобухватне шире студије тако и за локалну историју и врло је важна и за проучавање историје суседних земаља: Босне и Херцеговине, Србије, Црне Горе, Албаније, Наполеонове источне политике у илирским областима. За период италијанске управе (1918--1943) грађа је недовољно сачувана, али омогућује увид у италијанску политику у Задру и на острву Ластово. После II светског рата грађа је извор за проучавање подручја за које је по територијалној надлежности овлашћен Д. а. З.

Највећи део грађе настале за време Млетачке Републике писан је латинским и италијанским језиком, а списи драгомана (тумача, службеног преводиоца) писани су на турском језику. Француска управа документе је стварала на свом језику. У периоду аустријске управе преовладава италијански језик, али има списа на српском или хрватском, француском и немачком језику. За време италијанске власти документа су скоро искључиво на италијанском језику, а за време југословенске државе на српском или хрватском језику. У издању Архива изашле су две свеске Miscellanea (1449--1953), планирана као периодично издање за објављивање грађе. У периоду 1959--1977. објављени су списи задарских бележника (1279--1350). За грађу Архива урађен је Водич, а за највећи број архивских фондова и збирки, нарочито до 1918, постоје инвентари фондова. Грађа из старијег периода приказана је и у штампаном прегледу: Д. Форетић, „Кратки историјат и општи инвентар Државног архива у Задру", Архивист, 1955, 1.

Архивске фондове Д. а. З. надопуњују архивски фондови који се чувају у архивима земаља с којима је Далмација у прошлости била у истој држави: Државни архив у Млецима за период млетачке управе (1420--1797); за време кратке француске управе на Јадрану у Државном архиву у Милану (1805--1809) и за период илирских покрајина (1809--1813) у фондовима средишњих француских архива у Паризу (Centre historique des Archives nationales de Paris, Service historique de la Défense -- Terre, Marine, Archives du Ministère des affaires étrangères); грађа настала у илирским покрајинама (1810--1813) значајна и за историју Далмације чува се и у Архиву Републике Словеније, где је било управно средиште те државно-правне творевине. За раздобље аустријских управа (1797--1805) и (1814--1918) историјски извори се чувају и у Аустријском државном архиву у Бечу, посебно у његовим организационим деловима: Општи управни архив, Ратни архив и Кућни, дворски и државни архив. Део архивске грађе из средишњих бечких министарстава у Општем управном архиву у Бечу (посебно за период 1881--1918), али и грађа из Ратног и Кућног, дворског и државног архива у Бечу који се односи на Далмацију и Приморје, на основу Споразума између Влада Краљевине СХС и Аустријске владе о извршењу чланова 93. и 194--196. Сен-Жерменског уговора након 1977. враћен је из бечких архива и чува се у Хрватском државном архиву. Треба напоменути да је грађа министарстава у Бечу (1881--1918) надопуна за ону грађу Намесништва у Задру које је конвенцијом између Краљевине Југославије из 1924. било предато Краљевству СХС, пренето у Сплит и онде уништено. У Државном архиву у Сплиту чува се Архив мапа из раздобља аустријске управе, као и остаци појединих архивских фондова преузетих од Краљевине Италије 1924. Државни архив у Трсту чува грађу из раздобља друге аустријске управе значајну за проучавање повијести поморства, посебно за године 1850--1918. За период италијанске управе 1918--1943. грађа Д. а. З. за оно подручје које је Рапалским уговором уступљено Краљевини Италији налази се у Средишњем државном архиву у Риму.

ЛИТЕРАТУРА: С. Антољак, „Државни архив у Задру", Слободна Далмација, 1947, 602; Ј. Колановић (прир.), Архивски фондови и збирке у СФРЈ -- СР Хрватска, Бг 1984; М. Катић Пиљушић, „Издања и изложбе Државног архива у Задру 1901--1955", АВ, 1998, 41; Ј. Видаковић, Државни архив у Задру 1624--1970, Задар 2002; Преглед архивских фондова и збирки Републике Хрватске, 1, Зг 2006.

М. Ф. Петровић