ДИМКОВИЋ, Драгољуб

ДИМКОВИЋ, Драгољуб, лекар, хирург, универзитетски професор (Бујановац, 2. VIII 1913 -- Београд, 9. III 1987). Завршио Медицински факултет у Београду 1936. Специјалистички испит је положио 1942. у Београду. Септембра 1942. склонио се у Бујановац, а марта 1943. одведен је у Бугарску одакле се са лекарима Црвене армије вратио у Србију. До краја рата збрињавао је рањенике у више ратних болница. Радио је на Клиници за хируршке болести ВМА (1945--1962). Био је хирург широког дијапазона али је специфично интересовање испољавао за хирургију крвних судова, коју је усавршавао у Паризу, Стразбуру, Москви и Лењинграду. Током више од 16 година (1945--1961) руководио је Одсеком за периферну васкуларну хирургију ВМА. У том периоду радио је на пројекту „Замена крвних судова хомологним трансплантатима". Године 1961. одбранио је хабилитациони рад под насловом „Повреде крвних судова". Демобилисан је у чину пуковника да би преузео Хируршко одељење Главне покрајинске болнице у Новом Саду. У Новом Саду је почео да ради јануара 1962. у звању ванредног професора (у којем је напустио ВМА). Од Хируршког одељења је током времена створио Институт за хирургију са свим клиникама. За редовног професора је изабран 1967. Основао је Катедру хирургије на Мед. ф. у Новом Саду и на њеном челу је остао до одласка у пензију 1980. У рутинску праксу увео више метода из хирургије једњака, панкреаса, порталне хипертензије, обољења јетре и жучних водова, периферне васкуларне хирургије, ендокриних обољења и лечења трауматског шока, тако да је Институт обезбеђивао потребе за свим областима хирургије и едукације, како студената тако и специјализаната и постдипломаца. Основао је и Центар за експерименталну хирургију. Био је носилац пет научних пројеката, из васкуларне и ендокрине хирургије, лимфографије, трансплантације ткива и органа који су доживели и клиничку примену. Био је декан Мед. ф. (1962--1964) и ректор Универзитета у Новом Саду (1967--1969. и 1969--1971). Са В. Шибалићем објавио је уџбеник Специјална хирургија (Бг 1948) за средње медицинске школе. У капиталном делу Ратна хирургија (Бг 1953) био је коаутор два поглавља, затим главни и одговорни уредник Зборника Клинике за хируршке болести у Новом Саду (1965--1975), Политраума (1978), сарадник у Лекарском приручнику СЛД-а (Бг 1967, „Контрастне методе у васкуларној хирургији") и Војној енциклопедији 1971. Најзначајнији су му радови о повредама и трансплантацији лиофилизираних крвних судова. Разрадио је методе лимфографије као дијагностичке методе. Године 1972. почео је трансплантације бубрега на експерименталним животињама. Радио је и на конзервацији органа за трансплантацију у хуманој медицини. Био је гостујући професор на више факултета у иностранству, као и члан више домаћих и страних стручних удружења, члан Управног одбора СЛД, члан Управе и почасни члан Удружења хирурга Југославије, председник Хируршке секције Војводине, председник Удружења унверзитетских наставника и научних радника Југославије (1972--1977), члан Сталног комитета ректорске конференције Европе (1969--1974), члан Националне комисије УНЕСКО-а за науку и образовање (1972--1977), Савезне комисије за научни рад, председништва Заједнице универзитета Југославије, Интернационалног друштва хирурга, Европског друштва за кардиоваскуларну хирургију, Интернационалног друштва за дигестивну хирургију, редовни члан МА СЛД од оснивања 1976, а почасни од 1981. Био је почасни члан Друштва лекара Војводине, Удружења дигестивних хирурга Југославије, Друштва хирурга Чехословачке, Организације панамеричких универзитета Латинске Америке. Био је члан редакционог одбора часописа Acta Chirurgica Iugoslavica и Медицински преглед. Поред многобројних признања, добитник је Октобарске награде Новог Сада за медицину (1969), Седмојулске награде Србије за медицину (1978), Ордена Републике са сребрним венцем (1980), Повеље Комисије УНЕСKО-а за науку и образовање (1977), плакетe и медаље универзитета Братиславе, Париза и Хелсинкија.

ЛИТЕРАТУРА: И. Папо, С. Петковић, Б. Божовић, „Професор Драгољуб Димковић", Билтен Медицинског факултета у Новом Саду, 1979, 124; А. Герзин, „Проф. др Драгољуб Димковић", МП, 1987, 3--4; З. Стојановић, „Др Драгољуб Димковић", Дневник, 1987, 14. III; И. Папо, „Проф. Драгољуб Димковић", Политика, 1987, 23. III; Медицинска академија СЛД. Биографије чланова, Бг 1996; Р. С. Живић, Великани нишке медицине, Ниш 1997; Р. Чоловић, Хроника хирургије у Србији, Бг 2002; М. Милановић, Биографски лексикон. Познати српски лекари, Бг--Торонто 2005.

Р. Чоловић