ДЕСА

ДЕСА, жупан (? -- ?, пре 3. VII 1281). Син краља Владислава. Зна се да је од потомства краљ Владислав оставио сина по имену Д. и кћер чије име није познато, а која је била удата за омишког кнеза Ђуру Качића. Име које је понео Владислављев син није било непознато у рашкој владарској породици. Пре Немањиног брата Тихомира, на рашком великожупанском престолу од 1162. био је Деса, млађи син великог жупана Уроша I. Д. је рођен у браку краља Владислава и Белославе, за коју се сматра да је била кћи бугарског цара Јована II Асена. Током владе, па ни за живота краља Владислава, у сачуваним изворима се не помиње његов син Д. Он је заједно са оцем још 1243. изгубио право на српски престо. И док је Владислав могао и даље да иступа као краљ, његовом сину је припала скромна титула жупана, која не наговештава могућност да је Д. имао икакве управне надлежности у српској држави. Ако се о политичком положају жупана Д. не може рећи готово ништа, о његовим материјалним могућностима, односно личном богатству које је свакако од оца наследио, стицајем околности, може се казати више но о било ком другом члану владарске породице Немањић. Део свога богатства жупан Д. је оставио као поклад у Дубровнику код тамошњег властелина Серсија Клементића. Није познато када су ове драгоцености положене на чување, али то се десило свакако пре средине 1281, када се у сачуваним изворима први пут сазнаје за њих. Дубровачко Мало веће на челу с кнезом Николом Мавроценом решило је 3. VII 1281. да се начини детаљан попис ствари из депозита и том приликом се сазнаје да заправо жупан Д. више није био међу живима. Драгоцености су биле похрањене у шест мањих и већих ковчежића и неколико врећа. Од посебног значаја јесте податак да се у четвртом ковчегу поклада налазила једна застава од свиле црвене и плаве. Ово је најстарији сачувани помен о бојама једне српске заставе. Она је по свој прилици била део дворског инвентара који је жупан Д. наследио од свога оца, краља Владислава. Није познато да ли је жупан Д. био жењен ни да ли је иза себе оставио потомство.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Јечменица, Немањићи другог реда, Бг 2018.

Д. Јечменица