Прескочи до главног садржаја

ДУШАН СКОВРАН

ДУШАН СКОВРАН, гудачки камерни оркестар настао 1965. када је професор и диригент Душан Сковран основао камерни оркестар чији су чланови били одабрани студенти гудачког одсека Музичке академије у Београду. Најпре је наступао под именом Камерни оркестар/ансамбл Музичке академије и Академски камерни оркестар да би деловање усталио као Академски камерни оркестар Jeunesses musicales. Од момента формирања јасно се испољио његов вишеструки значај: студенти су у њему стицали потребна знања и искуство, упознавали широк спектар оркестарских композиција (од барока до савремене музике и, посебно, домаћих аутора) и презентовали их широј музичкој јавности. Уследили су наступи у организацији Музичке омладине (Алексинац 1965. и 1966), а после првог представљања на Коларчевом народном универзитету 1. III 1967. и многобројни кoнцерти у земљи и иностранству. Већ у првим годинама деловања Ансамбл гостује у Пољској, Мађарској, Белгији, Немачкој, Швајцарској, Италији, Француској и другим земљама. Посебно треба издвојити концерте у Немачкој, на којима су тамошњој публици представљени Концерт за кларинет Александра Обрадовића (солиста Миленко Стефановић) и Дивертименто Василија Мокрањца.

Изненадна и прерана смрт Душана Сковрана (1975) доводи до прекретнице у раду. На Октобарским музичким свечаностима у Крагујевцу и Београдским музичким свечаностима Оркестар те године наступа без диригента, а потом вођство преузима виолиниста Александар Павловић, професор Факултета музичке уметности у Београду. Ансамбл од тада наставља рад под именом свога оснивача. После петнаестогодишњег деловања при Академији/Факултету, Д. С. се 1980. осамостаљује и добија статус професионалног ансамбла, а финансијску бригу о њему преузима Скупштина града Београда. Тиме отпочиње изузетно богата и плодна активност: преко четрдесет концерата годишње у земљи, многа гостовања у градовима Европе, турнеје по Америци и Азији, сарадња са познатим солистима и диригентима, те премијерна извођења композиција домаћих и страних аутора. Ансамбл је посебнo заслужан за настајање нових дела домаћих аутора чије стварање је подстицао: од преко осамдесет композиција савремене домаће музике изведених у том периоду (Љ. Марић, Д. Деспића, З. Ерића, С. Хофмана, М. Михајловића, И. Стефановић, И. Јефтића, И. Жебељан, А. Обрадовића, Р. Максимовића, Р. Петровића, П. Озгијана, В. Мокрањца, М. Живковић, В. Миланковић, Е. Јосифа, В. Тошића, О. Богдановића, С. Божића, И. Бугариновић, И. Гостушког, З. Димитријевића, М. Петровића, Б. Поповића и др.), више од седамдесет посвећено је oвoм Оркестру. Сезона 2001/02. доноси нову промену. Ансамбл није више редовно финансирала градска институција, него удружење које средства за рад и подразумеване уметничке резултате остварује на конкурсима за уметничке пројекте. Професор А. Павловић се 2003. повлачи са места диригента (уз Ансамбл остаје као почасни диригент), а шеф диригент и уметнички руководилац постаје Обрад Недељковић.

Први концертмајстор био је Јован Колунџија, а на том месту, затим, свирају Слободан Мирковић, Сретен Крстић, Ненад Далеоре и Гордана Матијевић Недељковић. Поред сталних диригената Д. С. су често водили и уважени гости из земље и иностранства: Б. Радовановић, В. Шоуц, Б. Суђић, Џ. Џад, Л. Келер, В. Чернушенко, К. Вандели, А. Вокер, А. Винокуров. Са Оркестром су као солисти наступали многи познати уметници: Ј. Колунџија, С. Крстић, С. Белић, Г. Матијевић, Л. Станковић, Н. Вељковић, А. Илић, К. Јовановић, И. Графенауер, К. Тејлор, А. Гелперин, К. Ларде, К. Коциолис, Ж. Кос, Н. Петров, Ј. Мењухин, Ш. Минц, Н. Кенеди и др. Поред наступа широм земље, Д. С. је остварио запажена гостовања у иностранству (Пољска, Француска, Белгија, Холандија, Немачка, Енглеска, Турска, Бугарска, Чехословачка, Грчка, Кина, Шпанија, Америка, Русија, Македонија, Мађарска, Кипар, Израел, Турска, Холандија и др.) и учествовао на значајним фестивалима (Фестивал града Лондона, Фестивал у Абердину, Прашко пролеће, Међународни музички фестивал у Истамбулу, Фестивал у Чентелхему, Музички фестивал „Пабло Пикасо" -- Малага, Фестивал у Билбаоу, Фестивал „Европа" у Санкт Петербургу, Београдске музичке свечаности, Дубровачке летње игре, Охридско лето, Загребачки бијенале, Бакстон фестивала и др.). За потребе радија и телевизије Д. С. је често снимао извођена дела, те су многа сачувана на различитим носачима звука.

ЛИТЕРАТУРА: Антологија српске музике 20. века за гудаче. Премијерна извођења. Београдски гудачки оркестар „Душан Сковран" (Програмска књижица за ЦД албум), Бг 2006.

А. Сабо