ДРАГАШЕВИЋ, Боривоје Бора

ДРАГАШЕВИЋ, Боривоје Бора, инжењер, новинар, национални радник (Крагујевац, 8. XII 1924 -- Торонто, Канада, 13. II 2020). Потиче из официрске породице Драгашевића: прадеда Јован -- генералштабни пуковник и војни експерт српске делегације на Берлинском конгресу 1878; деда Боривоје -- генералштабни пуковник и командант Дринске дивизије пред балканске ратове; отац Драгор -- војносудски мајор, иследник Команде југословенске морнаричке флоте. Као син војног лица, живео је у Шибенику, Херцег Новом, Мостару и Београду. За време рата био је добровољац ЈВУО. Његов избеглички живот започиње 1944, бегом од стрељања које му је претило од комуниста, одласком у Грчку. Прво је радио у интернационалном бироу као тумач, а потом је пребачен у Италију. У логору Еболи успео је да матурира; 1947. пребачен је у Немачку у групи расељених лица, да би 1948. стигао у Норт Беј, а потом на изградњу хидроцентрале на Нијагари. Године 1958. наставио је школовање на Рајерсон универзитету у Торонту, где је стекао диплому инжењера. У фирми „Ontario Hydro Corporation" радио је до 1980. Свој живот је посветио националном, религиозном, културном, али и хуманитарном раду. Члан Српске народне одбране од 1948, а њен председник 1977--2006. Пуних 40 година био је директор српског радио-програма „Радио Шумадија" у Торонту. На функцији главног уредника Гласа канадских Срба, најважнијих српских исељеничких новина, био је 1986--2006. Био је први српски представник при Министарству за мултикултуру. Провинција Онтарио доделила му је „Златну плакету" за волонтерску активност на афирмисању српске етничке заједнице и мултикултурализма. Био је потпредседник Српског певачког савеза Америке и Канаде, који броји укупно 50 хорова, члан хора „Свети Сава", а основао је и певачко друштво „Свети Ђорђе" у Нијагари 1953. Добио је и Орден Круне великог крста I степена, признање за културни и национални рад за српство у дијаспори. Објавио је аутобиографску књигу Стопама предака (Бг 2012), сведочанство о важним историјским и националним догађајима српског народа на Балкану и о српском расејању на северноамеричком континенту.

ИЗВОР: Глас канадских Срба, 1934--2006.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Мемедовић, В. Тошковић, М. Гаћеша (ур.), Српска народна одбрана у Канади. Пола века на српској њиви 1934--1984, Виндзор, Канада 1978.

В. Гречић