ДАНИЦА ИЛИРСКА

ДАНИЦА ИЛИРСКА, први хрватски књижевни часопис који је излазио у Загребу од 1835 (прве године називан Даница хорватска, славонска и далматинска) до 1849. Покренуо га је и издавао Људевит Гај. Прелазећи са кајкавског дијалекта на штокавски, часопис је покушао да под илирским именом обухвати више јужнословенских народа, али је у основи остао хрватски часопис са уочљивом, мада спорадичном, сарадњом српских писаца (П. Јовановић, М. Поповић, Н. Боројевић, О. Утјешеновић Острожински, Б. Радичевић, П. П. Његош, с „Поздравом роду на ново љето"). Гају се обратио и Сава Текелија, предлажући да лист пређе на ћирилицу, а задржи илирско име (1840). Поред пјесама објављивани су и прозни текстови српских аутора (Д. Тирола, Ј. Стејића, Д. Исајловића, А. Обреновић), по правилу прештампани, с тежњом уредништва да пропагира књижевно јединство „Илира" из Хрватске и Србије. Дио прилога српских писаца, публицистички и полемички оријентисан, укључио се у оновремене језичко-националне расправе (С. Поповић, Б. Петрановић, Ђ. Николајевић, М. Пуцић). Лист је нарочито афирмисао Д. Обрадовића (басне, одломци из других дјела, афоризми) и В. Караџића (српске народне пјесме објављује под илирским именом, прештампава Вукове хронике Првог српског устанка), доносио чланке о српским крајевима (Србија, Црна Гора, Бока), те о догађајима и личностима у културном животу Срба из аустријских земаља и из Србије. Допринио је међусобном упознавању и непосреднијим везама хрватске и српске књижевности и договору о заједничком језику двају народа (Бечки књижевни договор, 1850).

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Скерлић, Омладина и њена књижевност, Бг 1906; И. Мамузић, „Илиризам и Срби", Рад ЈАЗУ, 1933, 110; А. Барац, Књижевност илиризма, Зг 1954.

Д. Иванић