ДЕСПОТОВО

ДЕСПОТОВО, село у јужном делу Бачке, унутар простране дилувијалне терасе високе око 84 м. Јужно од њега налази се фосилно корито Грчка бара које припада изворишном деделу реке Јегричке (десна притока Тисе). Д. је издужено правцем југозапад--североисток дуж фосилног корита, има основу правоугаоног облика и чине га пет дугачких и неколико кратких попречних улица. Структура насеља је линеарна, а центар је на његовој југоисточној периферији, уз фосилно корито. Недалеко од источне периферије села 1875. прокопан је Мали бачки канал, који повезује канал Дунав--Тиса код Малог Стапара са Дунавом код Новог Сада. Он је плован, али нема саобраћајни значај за село. У селу је раскрсница два пута. Важнији је пут правца североисток--југозапад, који повезује Врбас са Бачком Паланком, тј. средњу Бачку са мостом на Дунаву. Њега овде пресеца попречни пут локалног значаја који повезује неколико села јужне Бачке између Жабља и Оџака. Општински центар Бачка Паланка удаљен је 28 км. Године 1896. изграђена је железничка пруга између Бачке Паланке и Куле, која је око један километар западно од села, а саобраћај на њој обустављен је 1975. Село се први пут помиње 1418. у Бачкој жупанији и вероватно је припадало неком од српских деспота. У неколико наврата помиње се и у време турске доминације Бачком у XVI в. У време аустријске власти помиње се од 1715. као село са 23 породице и касније је постојало у континуитету. Број становника је растао, уз кратке застоје, до 1931 (2.594 лица). Од 70-их година XX в. почиње континуирана регресија и 2011. село је имало 1.853 становника, од којих су 88,2% били Срби. Највише активног становништва радило је у пољопривреди (49,5%), док је у индустрији радило њих 20,3%. У селу се налазе православна црква, основна школа, амбуланта, апотека, пошта, неколико продавница, приватна млекара и земљорадничка задруга која поседује рибњак.

ЛИТЕРАТУРА: Група аутора, Општина Бачка Паланка, Н. Сад 1997; С. Ћурчић, Насеља Бачке: географске карактеристике, Н. Сад 2007.

С. Ћурчић