ДУНЂЕРСКИ, Милан

ДУНЂЕРСКИ, Милан, песник, културни и друштвени радник (Србобран, 26. II 1952 -- Србобран, 10. XII 2007). Групу Југословенских књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду завршио 1981. У Новом Саду је био уредник на „Трибини младих" (1973--1977) и у часопису Поља (1976--1984). Био је новинар (1977--1979) и директор (1979--1988, 1991--1995) Радио Србобрана, а 1988--1991. радио је као општински секретар СИЗ-а за културу, образовање и друштвене делатности. Као професор српског језика и књижевности радио у основној школи „Вук Караџић" и Гимназији у Србобрану (1995--2006). Био је посланик Скупштине АП Војводине (1998--2007) и председник општине Србобран (1996--1997). У својим трима књигама пуне поетичке зрелости (Мртва природа, Н. Сад 1979; Анатом сенке, Н. Сад 1986; Pluralia tantum или месец изнад реке, Србобран 2003) Д. је изградио поетски израз интелектуалних амбиција: језик му је ослобођен метафоричког обиља и лирске мекоте, а песничка синтакса је најчешће грађена по начелима паратаксе. Тематски углавном упућен на естетску сферу стварности, Д. уклања грубље социјалне, а поготово политичке димензије значења. Присутни су и аутобиографски мотиви, али преовлађује тон рефлексивне смирености. Није у сродству са богатом породицом Дунђерски. У знак сећања на Ленку Дунђерски Д. је у Србобрану 2006. иницирао оснивање књижевне награде „Ленкин прстен", за најбољу љубавну песму на српском језику. Награда са његовим именом основана је у Народној библиотеци Србобран за песнике средњошколског и студентског доба.

ДЕЛА: Окован ребрима, Н. Сад 1973; Песме 1973--2007, Н. Сад 2008; Песник је попут Прометеја, Србобран 2018.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Ређеп, „Жедни дјечаци", Одјек, 1973, 21, 10; Ј. Зивлак, „Поезија: дезилузија и утеха", у: М. Дунђерски, Песме 1973--2007, Н. Сад 2008; М. Беланчић, „А врбе, а валцери. Порука руке", ЛМС, 2009, 484, 3.

И. Негришорац