ДОБРОЈЕВИЋ, Марко

ДОБРОЈЕВИЋ, Марко, трговац, поседник, добротвор (Калати код Кулен Вакуфа, децембар 1844 -- Босанска Крупа, 14. II 1914). У Кулен Вакуфу, код своје браће Симе и Милана, научио је пекарски занат. С браћом је у Бихаћу 1858, током Дољанске буне, водио пекару Аџавдића чију је земљу и обрађивао. Затим су се преселили у Босанску Крупу, где су се неколико година бавили пекарским послом. Д. је након годину дана бављења мешовитим, пекарско-трговачким послом, наставио да се бави само трговином. Након уласка у заједнички посао са Р. Ковачевићем и добијањем кредита од једне тршћанске банке (1868) проширио је посао на значајан део Босне па је до Буне 1875. стекао значајан иметак (преко 12.000 форинти). Следеће године, 1876, избегао је у Кореницу, која је тада припадала Аустроугарској. У Бихаћ се вратио 1879, а годину дана касније у Босанску Крупу, где је успешно наставио да се бави трговином. Помагао је многе културне и националне установе у Босни. Црквена општина у Босанској Крупи бирала га је први пут за председника 1895, а ту дужност обављао је више пута. Био је иницијатор и оснивач Школског фонда, којем је приложио хотел, три куће и 2.000 форинти. Удео вредности Фонда који је Д. приложио износио је 30.000 форинти. Основао је и Фонд за школовање двоје ученика на вишим школама. Српској православној црквеној општини у Бихаћу оставио је задужбинско писмо, којим је Српској православној основној школи оставио две куће са земљиштем у Цазину и један млин с правом власништва од 1896, с обавезом да једног свршеног ученика шаљу на школовање на вишу школу. Културно-просветном друштву „Просвјета" даровао је 1912. кућу. У добротворном раду великог удела имала је и његова супруга Ана, која је у новцу, одећи и прехрамбеним производима снабдевала локално становништво. Новчаним прилозима обоје су учествовали у подизању православне цркве у Бихаћу. Био је добротвор и члан Српског географског друштва.

ЛИТЕРАТУРА: П. Крајишник „Марко Добројевић, српски народни добротвор", Босанска вила, 30. VI 1896; А., „Добројевић Марко", Србобран, 16. II 1914; А., „Марко Добројевић", Народ, 18. II 1914; А., „Смрт српског добротвора", Српство, 20. II 1914; А., „Марко Добројевић -- велики добротвор 'Просвјете'", Просвјета, 1. III 1914; А., „Добројевић Марко", ГГД, 1914, 293.

В. М. Николић