Прескочи до главног садржаја

ДУЊИЋ, Слободан

ДУЊИЋ, Слободан, ортопед-трауматолог, пуковник, професор ВМА (Ваљево, 30. Х 1914 -- Београд, 26. V 1994). Медицински факултет завршио у Београду 1939. Као лекар је радио у селу Штитар код Шапца, чак и после окупације одлазећи из немачког логора. Овде ради до 1942, када је приморан да се придружи четничким јединицама, али убрзо бежи у Босну и придружује се партизанима. Рат завршава у чину мајора и ради у војним болницама и амбулантама у Шапцу, потом у Гњилану и Сурдулици. Води амбуланту у Битољу и активно се укључује у збрињавање Маркосових партизана. Амбуланта је проглашена најбољом у армијској области, а он упућен 1949. на специјализацију у Скопље, следеће године на ВМА у Београду, где завршава специјализацију 1953. Усавршавао се у Сен Галену. Био је начелник одељења трауматологије, а потом Одељења за трауматологију ВМА (два одељења) 1966--1976. Увео је нове методе лечења или их први применио у Југославији, као што су: антиротационе плочице по Hick-у, плочице по Lower-у, примена компресивне остеосинтезе, новине у лечењу отворених и политрауматизованих прелома (и З. Јовановић, „Мултипли преломи дугих костију", ВП, 1964, 21; и З. Зајић, „Искуство у лечењу прелома дијафизе бутне кости са посебним освртом на резултате постигнуте Küntscherovom остеосинтезом (1955--1965)", ВП, 1967, 24, 11; и А. Јанкулоски, З. Јовановић, „Компликовани мултифрагментарни прелом фемура са конквасацијом меких ткива", ВП, 1970, 27, 5; и А. Јанкулоски, Ј. Јабланов, „Стрелни прелом фемура", ВП,1971, 28, 3). Одељење је постало познати центар у којем је збрињаван велик број повређених из целе Југославије и рањеника из несврстаних земаља. У ВМА је биран у сва наставна звања. Два пута је био у мисијама на Синају, а оперисао по позиву у Либији и Бангладешу. Изводио је показне операције у Будимпешти и Сен Галену. Био је први трауматолог ЈНА, лични лекар и пратилац маршала Тита. Учествовао је у писању три уџбеника и објавио 30 радова у домаћим и иностраним часописима.

ДЕЛА: „Повреде меких ткива и костију екстремитета", у: И. Папо, (ур.), Ратна хирургија, Бг 1968; коаутор, „Савремени принципи лечења отворених прелома екстремитета", ВП, 1971, 28, 12; и А. Јанкулоски, З. Јовановић, „Пнеуматске удлаге као средство имобилизације у оквиру прве помоћи", Acta Chir Iugosl., 1975, 22 (1 Suppl).

ИЗВОРИ: АС; Архив персоналних података ВМА, Београд.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Пантелић (ур.), 35 година Војномедицинске академије, Клиника за трауматологију и ортопедију, Бг 1985.

М. Игњатовић