Прескочи до главног садржаја

ДУНЂЕРСКИ, Ђорђе Ђока

ДУНЂЕРСКИ, Ђорђе Ђока, велепоседник, индустријалац, добротвор (Србобран, 13. X 1873 -- Нови Сад, 24. X 1950). Син велепоседника Лазара и рођени брат др Гедеона Д. Основну школу завршио је у Сентомашу (данас Србобран), гимназију у Тата-Товарошу (Мађарска), трговачку школу у Будимпешти, а потом агрономске науке у Хајделбергу у Немачкој. Посед му се простирао у општинама Кулпин (некадашњи спахилук породице Стратимировић), Турија, Србобран и Нови Сад. Поседовао је ергелу за узгој пунокрвних и касачких коња, од којих су два чистокрвна пастува била светског гласа. Веома успешно је развијао говедарство и свињарство. Био је власник и директор творнице серума против сточних болести „Камендин", творнице конзерви меса, воћа и поврћа „Кулпин" и уметничког штампарског завода „Графика". Као успешан индустријалац и председник Удружења пољопривредника и Удружења индустријалаца имао је разгранате пословне контакте, па и везе у Министарству за аграрну реформу после I светског рата. На тај начин успео је да избегне одузимање већих површина земље (изгубио је свега 1/5 поседа), пошто је комисија поменутог министарства изнела образложење да га не би требало ставити под оштрији удар реформе из 1918. да би се одржао континуитет развоја индустријских предузећа у његовом власништву, као и због општег значаја који његови поседи имају као пример узорне економије. Био је међу оснивачима Новосадског сајма. Након II светског рата одузето му је 2.000 јутара земље, конфискована је и друга имовина, а он је осуђен на 18 месеци затвора с принудним радом. Српски народни одбор изабрао га је 1918. за члана градског представништва града Н. Сада. С братом Гедеоном приложио је 500.000 круна Црвеном крсту (1918), а 1940. са 10.000 динара и производима из својих фабрика помогао је сиротињу.

ЛИТЕРАТУРА: Споменица ослобођења Војводине, Н. Сад 1929; Д. Ј. Поповић, Срби у Бачкој до краја осамнаестог века (Историја насеља и становништва), Бг 1952; Н. Гаћеша, Аграрна реформа и колонизација у Бачкој 1918--1941, Н. Сад 1968; Ж. Аврамовски, Британци о Краљевини Југославији, I, Зг 1986.

П. В. Крестић