ДУБЉАНСКА БИТКА

ДУБЉАНСКА БИТКА, последњи велики војни сукоб током Другог српског устанка 1815. Шабачка нахија, а посебно Мачва, укључивале су се с оклевањем у устанак. Већи број села, али не и цела нахија, прикључио се тек након сукоба устаника с Турцима под шабачким градом у лето 1815. Претећи смрћу колебљивцима, кнез Милош Обреновић наредио је 11. јула да цела нахија устане јер се поставило питање одбране пред очекиваним упадом велике војске Хуршид-паше из Босне. Захваљујући већем одзиву, Хуршидова претходница од око 1.300 људи под командом Мараш Али Ибрахим-паше није се упутила до Шапца, него се ушанчила на Дубљу. Његову војску чинило је око 1.000 Бошњака и 300 Никшићана. Пошто су Турци одбили понуду да се предају, устаничке снаге су 26. VII 1815. напале утврђење тзв. домузарабама -- двоколицама прерађеним у оклопна кола, упале у шанац и у блиској борби га освојиле, потукавши до ногу турску војску. Само двадесетак коњаника се спасло, а 83 Турчина и командант Ибрахим-паша су заробљени. Срби су изгубили двојицу војвода -- Милића Дринчића и Симу Ненадовића, те свега педесетак војника. Кнез је пашу задржао неколико дана и с њим с поштовањем поступао (откупио пашине ствари, вратио их и изложио му зулуме које Срби трпе), а паша му је препоручио да преко Хуршид-паше затражи милост од султана. Победом на Дубљу устаници су обезбедили укључивање целе Шабачке нахије у устанак и навели турску посаду у Шапцу да понуди предају. Град није предат, али је потпуним ослобађањем Шабачке нахије отежан планирани поход војске Хуршид-паше на Србију, па се паша одлучио да с кнезом Милошем преговара о условима предаје устаника (21--25. VIII 1815).

ЛИТЕРАТУРА: М. Гавриловић, Милош Обреновић, I (1813--1820), Бг 1908; В. Стојанчевић (ур.), Шабац у прошлости, II, Шабац 1980; Д. М. Павловић, „Западноморавци, Рудничани и Драгачевци у Другом српском устанку", Зборник радова Народног музеја Чачак, 1984, 14.

Б. Миљковић Катић