ДЕКОНТАМИНАЦИЈА

ДЕКОНТАМИНАЦИЈА (лат. decontaminatio), одстрањивање штетних супстанци са или из живих бића, ствари, уређаја, грађевина или земљишта. По природи, штетне супстанце могу бити биолошке (бактерије, вируси), хемијске (нпр., бојни и други отрови, нагризајуће супстанце, азбестна влакна) и радиоактивне честице. Начин и успешност д. зависе од познавања штетне супстанце коју треба одстранити, као и од следећих чинилаца: трајања изложености штетној супстанци; концентрације штетне супстанце; величине њених молекула; агрегатног стања штетне супстанце; и температуре. Благовремена д. је битна јер смањује опасност од продирања штетне супстанце кроз кожу и заштитну одећу; д. средстава за рад и возила спречава ширење и прелазак штетне супстанце на незагађен терен. Примери метода д. су: испирање водом, туширање, обрада млазом ваздуха или водене паре, прање органским растварачима, хемијске реакције (неутрализација, оксидација), дезинфекција, стерилизација хемикалијама, топлотом, озрачивањем. Код контаминираних особа примењује се и давање лекова или противотрова. У циљу обезбеђивања сигурности, квалитет д. треба да се контролише, а особе које спроводе д. треба да буду снабдевене одговарајућим заштитним средствима (заштитна одела, гасмаске, мерачи радиоактивности). Фабрике, атомске централе, војне и ватрогасне јединице, градови и општине, треба да имају прецизнe планове д. за случајеве удеса, пожара, терористичких напада или природних катастрофа.

ЛИТЕРАТУРА: Ш. Ђармати, В. Јаковљевић, Цивилна заштита у СРЈ, Бг 1996; D. Vesley, J. Lauer, R. Hawley, „Decontamination, sterilization disinfection and antisepsis", у: D. O. Fleming, D. L. Hunt (ур.), Laboratory Safety, Principles and Practices, Washington 2001; Occupational Safety & Health Administration (OSHA): Decontamination, Washington 2015.

П. А. Пфенд