ДРАГОЈЛОВИЋ, Драгољуб

ДРАГОЈЛОВИЋ, Драгољуб, филолог, историчар, научни саветник (Рађево Село код Ваљева, 13. XII 1928 -- Београд, 14. XI 2017). У Ваљеву учио гимназију до 1946, када је ухапшен са групом ваљевских средњошколаца, припадника српске демократске омладине, и осуђен на робију. По изласку са издржавања казне крајем 1949. матурирао у Београду и 1952. уписао се на Групу за класичну филологију Филозофског факултета. Дипломирао 1955. и као студент осмог семестра постављен је за библиотекара на Катедри за класичну филологију ФФ, где је био до средине 1969, када је изабран за научног сарадника Балканолошког института САНУ. За научног саветника изабран 1979. Докторирао је 1964. на ФФ темом „Физиолог у Срба". Истраживао је политичку и културну историју антике и средњег века, нарочито верске и црквене прилике на Балканском полуострву, Малој Азији, Италији и Француској. Посебно га је привлачило проучавање богумила, чему је посветио више својих радова (Богумилство на Балкану и Малој Азији, I--II Бг 1974--1982; Богомилство на православном истоку, Бг 1982; Крстјани и јеретичка Црква босанска, Бг 1987). Писао је и синтетичке прегледе у области историје књижевности и филозофске мисли (Историја српске књижевности у средњовековној босанској држави, Н. Сад 1997; Историја филозофске мисли у Срба епохе феудализма, Н. Сад 1998). Боравио је на студијским проучавањима у Италији, Француској, Грчкој, Бугарској и Румунији. Учествовао је на већини научних скупова балканолога, на два светска конгреса историчара и на научним скуповима које је Балканолошки институт организовао у сарадњи са сродним институцијама у Грчкој, Бугарској, Румунији, Немачкој и Сједињеним Америчким Државама. По позиву држао је предавања у Паризу, Риму, Софији и Скопљу. Објављивао је радове у угледним југословенским часописима и зборницима, као и у Грчкој и Француској.

ДЕЛА: и В. Антић, Богумилството во средновековната изворна граѓа, Ск 1978; и В. Стојчевска Антић, Митологумена, Ск 1990; Паганизам и хришћанство у Срба, Бг 2008.

ЛИТЕРАТУРА: „Драгољуб Драгојловић", Balcanica, 2000, 30--31.

Т. Јовановић