ДРЕЗГИЋ, Петар

ДРЕЗГИЋ, Петар, агроном, универзитетски професор (Јамена код Шида, 29. V 1914 -- Нови Сад, 12. X 1980). Пољопривредно-шумарски факултет у Београду завршио 1938. и почео да ради као асистент на истом факултету. Године 1948. постављен је за предавача на предмету Посебно ратарство на Пољопривредном факултету у Београду, где је 1956. и докторирао на тему „Заснивање ораница на подзолима и гајњачама северне Метохије". За редовног професора изабран 1961. на Пољ. ф. у Новом Саду, на предмету Посебно ратарство. Као професор инсистирао је на познавању фундаменталних наука и на оспособљавању студената за повезивање тих знања. Био је продекан (1962--1964, 1967--1969) и декан Пољ. ф. у Новом Саду (1964--1967) и ректор Универзитета у Новом Саду у току два мандата (1971--1975). Функцију директора Института за ратарство и повртарство обављао је 1958--1965. За редовног члана ВАНУ изабран је 1979. Био је један од водећих стручњака у области агроекологије, агротехнике, агромелиорација, агробиологије и минералне исхране биљака и дао огроман допринос развоју ових научних области и унапређењу пољопривредне производње. Залагао се за трансфер знања у праксу и један је од оснивача Семинара агронома. Сматрао је да синтеза проучавања треба да представља базу за креирање технологије производње за одређене агроеколошке услове. Изградио је интегрални приступ системима обраде земљишта и примене минералних ђубрива у производњи ратарских култура. Развијао је и унапређивао сарадњу са сродним институтима и факултетима у Немачкој, Словачкој и Мађарској. Био је члан више међународних организација из области пољопривреде (ISTRO, CIKRA) и сарађивао на великом броју међународних пројеката из области проучавања земљишта и употребе минералних хранива (IDV, ISDV, COST и сл.). Боравио је три пута на специјализацијама у САД (1954, 1961, 1977) и више пута на студијским путовањима (Италија, Русија, Немачка, Пољска, Чехословачка, Француска и Бугарска). Сврха међународне сарадње били су унапређење домаћих истраживања и њихова интеграција у међународне пројекте. Објавио је више књига и уџбеника: Лан -- гајење и прерада (Бг 1942), Савремена агротехника, основни елементи производног процеса (Н. Сад 1960), Гајење њивских култура (Н. Сад 1964), Посебно ратарство, I--II (и С. Станаћев, Љ. Старчевић, Н. Сад 1974--1975) и др. Добитник је великог броја награда и признања, од којих су најзначајније: Орден рада II реда (1949), Орден заслуга за народ са златном звездом (1973), Октобарска награда Новог Сада (заједничка награда, 1979), Седмојулска награда СР Србије (1973), Награда ослобођења Војводине (1979), награда АВНОЈ-а (1972) и др. Биран је за посланика Савезне скупштине, члана Савета АПВ, председника Друштва агронома Војводине, члана Савета Универзитета у Новом Саду итд.

ЛИТЕРАТУРА: Живот и дело српских научника, Бг 2004; Биографија наставника и сарадника (1954--2004). Пољопривредни факултет, Н. Сад 2006; 80 година у служби пољопривреде, Н. Сад 2018.

M. Maлешевић