Прескочи до главног садржаја

ДИНАРА

ДИНАРА, планина на граници Босне и Далмације која се пружа правцем северозапад--југоисток на дужини од око 100 км, са ширином око 10, највише 17 км. Планина има два карактеристична дела. Северозападни део, такозвана Книнска Д., дугачка је око 40 км и протеже се између Личког Дугог Поља на северозападу до дубоко усечене суве долине која попречно пресеца планину озмеђу села Кијево и Униште, северно од врела Цетине (источно од Книна). Овај део Д. на северозападу је ограничен долином реке Бутижнице (десна притока Крке), а на североистоку Граховским пољем. Код села Униште планина је нижа и на њој су врхови Шале (1.333 м) и Борова глава (1.266 м). Југоисточни део планине, такозвана Сињска Д., на југозападу је ограничена реком Цетином са Перућким језером, а са североистока Ливањским пољем. Она је дугачка око 58 км и завршава се изнад Бушког језера.

Највиши врхови Книнске Д. су Динара (1.830 м), који је око 12 км источно од Книна и највиша је тачка у Хрватској. Остали врхови у овом делу планине су Велики врх (1.654 м), Цријемушњак (1.542 м), Јарића врх (1.604 м), Јасенови врх (1.535) и Јечмиште (1.526). Они су у северном делу Книнске Д. Највиши врх планине је у њеном сињском делу, Велики Троглав (1.912 м), на територији Босне и Херцеговине на северозападној периферији Сињске. У близини је Велики бат (1.854 м). Книнска Д. је стрмија и неприступачнија. Њен најсевернији део има стенске одсеке према североистоку и југозападу, јужно од врха Динара и на граници према Ливањском пољу. На највишим деловима постоје импозантни стенски одсеци. На југозападним падинама су пећине Љиљкова, Ракића, Слапића, Бабића и Маријина јама.

Најстарије стене Д. су из доба јуре и чине их кречњаци са кладокоропсисима, са клипеинама и доломитима. Они се јављају у југоисточном делу планине изнад Сињског и Ливањског поља, као и у залеђу Книна. Велике површине изграђене су од кредних кречњака са салпингопопорелама, са ходродонтама (ценоман, турон) и са рудистима (турон, сенон). Палеогени кречњаци са харама и пужевима (либурнијски слојеви) и алвеолинско-нумулитски кречњаци јављају се на малим површинама на југоистоку планине западно од Бушког језера. Оближњи врх Коњ (1.855 м) је од палеогених проминских наслага, које чине брече, конгломерати, пешчари и лапорци. Оне се пружају правцем запад--исток до Бушког језера. Марински седименти су на Пољаницама северно од врха Троглав (1.912 м) и према граници са Ливањским пољем. Од њих се према највишем врху Д. простиру делувијални седименти. Подно Троглава су сипари, као и према граници планине са Ливањским пољем. На планини је велик број дугачких раседа који је одвајају од нижих рељефних чланова у окружењу, али и малих раседа различитих праваца пружања. Д. је најзначајнија сеизмички активна област на јадранском делу хрватске обале. То је био разлог земљотреса новембра 1990. јачине 7--8^0^ Меркалијеве скале.

Д. је граница између медитеранског климатског појаса на југозападу и подручја континенталне климе на североистоку. На њој је клима планинска са великим дневним температурним колебањима. Број сунчаних сати варира годишње између 1.700 и 1.900. Утицаји средоземне климе на њој су мали. Планина је сиромашна површинским речним токовима. На њеном ободу постоји неколико снажних врела као што су врело Крке источно од Книна, врело Цетине на северозападној периферији Цетинског поља, извориште Дабра у Сињском пољу и др. Најмаркантнији хидролошки објекат је вештачко Перућко језеро настало преграђивањем корита Цетине у Сињском пољу на југозападној граници Д. Знатни делови планине покривени су листопадним шумама. Њих је више на северозападној половини Д. У сињском делу планине има мање шума које су већином концентрисане на североисточној планинској страни.

На Д. постоје само сеоска насеља. На ободу њеног северозападног дела са југозападне стране је град Книн, а са североисточне стране мали град Босанско Грахово. Градови Ливно и Сињ знатно су удаљени од југоисточног дела Д. Највише села је у ободном делу планине, а карактеристичан је густ низ малих села на југозападном ободу Ливањског поља. На вишим деловима планине је мање села која су чешћа на југозападној, мање стрмој планинској страни. Северозападни део Д. пресеца пут Босански Петровац -- Босанско Грахово -- Книн -- Шибеник, а југоисточни део Д. пресеца пут локалног значаја који повезује Ливањско са Сињским пољем.

ИЗВОР: Топографска карта Војногеографског института у Београду размере 1: 200.000.

ЛИТЕРАТУРА: D. Herak, M. Herak, S. Cabor, „Some Characteristics of the Seismicity and the Earthquake Catalogue of the Wider Dinara Mountain area (Yugoslavia) for the Period 1979--1988", Acta Seismologica Iugoslavica, 1988, 14; S. Markušić и др., „Seismicity of Croatia in the Period 1990--1992", Geofizika, 1993, 10, 1; M. Herak, D. Herak, S. Markušić, „Revision of the Earthquake Catalogue and Seismicity of Croatia, 1908--1992", Terra Nova, 1996, 8, 1; J. Tišljar и др., „Carbonate Platform Megafacies of the Jurassic and Cretaceous Deposits of the Karst Dinarides", Geologia Croatica, 2002, 55, 2; A. Павичић, И. Љубичић, „Лијепа си, лијепа, Динаро", Природа, 2007, 97, 2.

Т. Лукић