Прескочи до главног садржаја

ДЕНКОВАЦ

ДЕНКОВАЦ, манастир на скровитом месту у долини Дуленске реке, у истоименом селу код Горње Сабанте, крај Крагујевца. У манастиру се налази Храм Богородичиног Успења. Постоје два предања о његовом настанку. По једном потиче из средњовековних времена и везује се за краља Драгутина. Друго његов постанак смешта у време турског ропства када су три сестре саградиле три манастира: Дена -- Д. -- Рала -- Ралетинац и Сава -- Савковац. У Ралетинцу постоји слика три сестре у србијанској ношњи коју је 1940. сликао Јанко Брашић из Опарића. Могуће је да прво предање говори о оснивању, а друго о обнови манастира. Вероватно је идентичан са манастиром Северин који турски пописи лоцирају код села Д. у Крушевачкој нахији. Помиње се 1530, са обавезом да султановој благајни плаћа 256 акчи, пописи 1536. и 1576. бележе у њему два монаха, а обавеза износи 250 акчи. Био је активан све до XVII в. када је опустео. Према народној легенди био је седиште епископа, а разбојници су убили владику (топоним „Владичин гроб" на средокраћи Д. и Ралетинца). У XIX в. постојали су остаци храма, једнобродна грађевина са три травеја, зиданим иконостасом и припратом; сачувани су и темељи конака, а цео комплекс био је ограђен високим каменим зидом. У време Краљевине припремљен је материјал за обнову, али је у II светском рату све уништено. Рашчишћавање терена и обнова почели су 1965. подизањем народне трпезарије, дрвене капеле на гробу ктиторке Дене и 1986--1987. и изградњом храма који је 1987. освећен. Манастирски конак саграђен је 1994. Једнобродни храм има основу у облику крста, четвртасте певнице, полукружну олтарску апсиду и високу куполу. Иконостас у дуборезу рад је Б. Николића и С. Отишника из Крагујевца. Иконе на њему урадио је Адонис Астерис, уметник из Грчке.

ИЗВОР: Крушевачки дефтер, № 161, № 179, № 567, № 95, № 299.

ЛИТЕРАТУРА: М. Милићевић, Кнежевина Србија, Бг 1876; В. Петковић, Преглед црквених споменика кроз повесницу српског народа, Бг 1950; Археолошки споменици и налазишта, 2, Бг 1956; Д. Кашић, „Цркве у крушевачком крају до Првог српског устанка", у: Крушевац кроз векове, Круш. 1970; Српска православна епархија шумадијска 1947--1997, Краг. 1997.

Р. Милошевић