ДИМИТРИЈЕВИЋ, Сергије

ДИМИТРИЈЕВИЋ, Сергије, историчар, нумизматичар, политичар (Пирот, 19. III 1912 -- Београд, 10. VIII 1987). Правни факултет завршио у Београду 1934. Као студент права 1933. приступио комунистима и био њихов активиста за Лесковац и јужну Србију. Крајем 1934. одлази у Париз на студијско усавршавање из економских наука, али му је рукопис докторске дисертације пропао у II светском рату. У Паризу је наставио комунистичку делатност и учествовао у име југословенске омладине на Међународној конференцији за мир у Бриселу (1936). Био је секретар Југословенске секције КП Француске и организатор комунистичког рада међу југословенским радницима у Француској, као и председник Удружења југословенских студената (1936--1938). Од септембра 1936. до средине 1937. посредовао је у слању југословенских добровољаца преко Париза у Шпански грађански рат, као представник КПЈ у Међународном комитету за формирање интернационалних бригада. Током 1938/39. је био представник КПЈ у Балканском комитету, а истовремено објавио 24 чланка у листу Balkan Democratie. Француска полиција га је од октобра 1939. интернирала у неколико логора (Ролан Гарос, Вернет, Лагиш, Рецебеда, Ное) због комунистичке делатности, али је он и као заточеник пропагирао комунизам међу логорашима. Јула 1944. је пребачен у немачки логор Бухенвалд у којем је провео девет месеци. После готово шестогодишњег заточеништва пуштен је, трајно нарушеног здравља. Током 1945. боравио је у санаторијуму у Бланкенхајму из којег је писао текстове за лист југословенских исељеника у Немачкој Наш глас. По ослобођењу и повратку у земљу радио је у локалним органима нове власти у Лесковцу, а убрзо постао директор Економског института Привредног савета ФНРЈ (1946--1951) и професор економије на београдском ПФ (1946--1952), где је 1957. одбранио докторат (Страни капитал у привреди бивше Југославије, Бг 1958). Радио у Историјском институту САНУ 1955--1966, где је стекао највиша научна звања, истовремено сарађујући на великим пројектима издавања списа српских социјалистичких писаца и теоретичара, у организацији Института за изучавање радничког покрета. Предавао је студентима на Високој школи политичких наука и постдипломцима на Катедри за историју Филозофског факултета у Београду. Већи део опуса посветио је историји свога завичаја: један је од покретача лесковачког Народног музеја и Градске библиотеке, а радио је на сакупљању народних умотворина и писане грађе. Иако по образовању није био историчар, његова дела (Стари Лесковац као просветни и културни центар, Лесковац 1950; Аграрни односи за време Турака у лесковачком крају, Лесковац 1951; Градска привреда старог Лесковца, Лесковац 1952; Грађа за проучавање Лесковца и околине, 1, Лесковац 1954; Лесковачка енциклопедија, 1, Лесковац 1954; Историја Лесковца и околине 1918--1928, Лесковац 1983) писана су историјском методологијом и базирана на историјским изворима, док су радови из привредне историје Краљевине Југославије писани са оштрих марксистичких позиција. Као пасионирани нумизматичар пописао је више од 300 збирки и од 1957. објавио 30 радова посвећених српском средњовековном новцу, који су од фундаменталног значаја за српску нумизматику (Преглед српске средњевековне нумизматике, Бг 1962; Новац кнеза Лазара, Круш. 1971; Средњовековни српски новац, Бг 1997). Један је од десеторице оснивача Српског нумизматичког друштва (1956) и његов потпредседник (1966--1972). Оставио је велику збирку средњовековног новца САНУ. Писао је песме које су му постхумно објављене (Искре из прошлости, Лесковац 2001). Добитник је Партизанске споменице (1941) и НИН-ове награде „Димитрије Туцовић" (1978). Сахрањен је у Алеји великана у Београду.

ДЕЛА: Карактеристике индустрије и рударства бивше Југославије, Бг 1949; Борба с Турцима под Скобаљићем. Историја и предање, Лесковац 1951; Тако је некад било -- из блиске прошлости Лесковца, Лесковац 1951; Почеци радничког покрета у Лесковцу, Лесковац 1951; Библиографија социјалистичког и радничког покрета у Србији, Бг 1953; Социјалистичке радничке организације у Србији на крају XIX века, Бг 1953; Српска социјалистичка преводна литература, Бг 1958; Дубровачки каравани у јужној Србији у 17. веку, Бг 1958; Привредни развитак Југославије 1918--1941, Бг 1962; Стварање и развитак КПЈ у легалном периоду њеног постојања (1919--1921), Бг 1963; Радован Драговић и стварање класног радничког покрета и Социјалдемократске странке у Србији, Бг 1978; Социјалистички раднички покрет у Србији, Бг 1982; Народне песме лесковачког краја, Лесковац 1988; Песме и писма, Лесковац 1999; Комунистичка партија Југославије у легалном периоду њеног постојања: 1919--1921, Бг 2001; Структурне промене у пољопривреди Србије половином XX века, Бг 2001.

ЛИТЕРАТУРА: Живот и дело Сергија Дими-тријевића, зборник радова, Лесковац 1989; Ж. Стојковић, С. Стојичић, Х. Ракић, Историја Лесковца, Бг 1992; Живети пуним животом. Животопис Сергија Димитријевића, Лесковац 1996; Н. Цветковић, Записи о Сергију Димитријевићу, Лесковац 1997; Живот као делање (политичка делатност Сергија Димитријевића), Лесковац 1997; Д. Коцић, Лесковачки писци -- трагови и трагања, II, Лесковац 2016.

В. Јовановић