ДЕМИНУТИВ

ДЕМИНУТИВ (лат. deminuere: умањивати), реч која је настала додавањем афикса (суфикса или префикса) за умањивање, умањеница, супротно аугментативу. Најчешћи деминутивни суфикси у српском језику су следећи: за именице: -ак (облачак), -ић/-чић (листић, каменчић), -ица (лоптица), -це (писамце), -анце/-ашце (псетанце, сунашце), -енце/-ешце (детенце, јагњешце); за придеве: -аст (сиваст), -каст (плавкаст), -ахан (живахан), -икаст, -ичаст (модрикаст, беличаст), -ушкаст (лепушкаст); за глаголе: -ка- (говоркати), -уцка- (дремуцкати). Неки придевски и глаголски д. добијају се помоћу префикса -- придеви: на- (наглув), о- (онизак), про- (просед); глаголи: на- (напрснути), по- (поспавати). Д. се често исказује однос говорног лица према ономе што они означавају. Тако се деминутивно значење често удружује са хипокористичним, а понекад и са ироничним или пејоративним. Такве значењске нијансе откривају се у ширем контексту. Деминутивност различитих врста речи не испољава се на исти начин. Деминутивним именицама најчешће се исказује умањеност појма у основи именице. Деминутивни придеви обично значе непотпуност особине. Глаголски д. могу имати много значења, понекад међусобно врло удаљених: могу, на пример, означавати радњу која се врши кратко време, повремено а не трајно, учестало а притом с мањим интензитетом итд. У српском језику категорија деминутивних глагола развијенија је него у осталим словенским језицима, док је деминуција именица, а посебно придева, развијенија у другим словенским језицима.

Литература: И. Грицкат, „Деминутивни глаголи у српскохрватском језику", ЈФ, 1955--1956, 21, 1--4; Р. Драгићевић, Лексикологија српског језика, Бг 2010.

Р. Драгићевић