ДОРОСЛОВО

ДОРОСЛОВО, село у западном делу Бачке, на западној граници дилувијалне терасе уз један фосилни меандар реке Мостонге (лева притока Дунава). Висина терена је око 88 м. Кроз село пролази пут Сомбор -- Бачка Паланка, а општинско средиште Сомбор је 14 км северно од Д. Уз југозападну ивицу села је железничка пруга Сомбор--Оџаци, са железничком станицом. Она је изграђена 1895, а саобраћај је обустављен 1987. Насеље је грађено плански. Каснијим каналисањем реке, тај део корита остао је мртваја и до данас је већим делом засут. Распоред улица је решеткаст, а четири дугачке имају правац југозапад--североисток. Каснијом градњом на периферијама створене су мале деформације основног плана. Центар села је уз корито реке. Први помен села је из 1250, а у време Турака помиње се неколико пута као мало село. Од почетка XVIII в. село постоји у континуитету, а 1757. у њега се насељавају Мађари. Српско становништво се после тога иселило. Године 1787. било је 1.523, а 1850. 2.635 становника. Популација је максималну величину достигла 1890. са 2.911 лица (86% Мађара, 13,5% Немаца), а после II светског рата почиње дуг период депопулације. Године 1948. село је имало 2.906, а 2011. 1.497 становника од којих су 48% били Мађари, а 33,2% Срби. Пољопривредом се бавило 51% економски активног становништва. У селу се налазе православна и католичка црква, основна школа, пошта, здравствена станица, неколико продавница и угоститељских објеката.

С. Ћурчић

Код села је откривен локалитет Ђепфелд 1957. приликом рекогносцирања трасе реке Мостонге, у оквиру радова на изградњи канала Дунав--Тиса--Дунав. Првим заштитним ископавањима обављеним 1957. руководила је Олга Брукнер и тада је откривено девет халштатских гробова. Мања кампања заштитног карактера, којoм су руководили Петар и Илинка Нађ, уследила је 1963. Тада су откривена 23 гроба. Систематска ископавања под руководством Чедомира и Душанке Трајковић организована су 1974--1980, када је истражено 155 гробова. Убрајајући и оне раније уништене, некропола је имала близу 200 гробова. Ова последња истраживања су коначно утврдила да је реч о праисторијској некрополи са спаљеним покојницима у урнама, која се датујe од касног бронзаног доба до краја старијег гвозденог доба. С обрадом материјала се одмах започело али је због смрти руководиоца ископавања коначна публикација о Д. изашла много година касније. Упркос томе, она није изгубила ништа у својој актуелности јер је и данас Д. веома важан репер за познавање старијег гвозденог доба у Војводини и суседним областима.

Некропола је смештена на десној обали реке Мостонге, на површини 6.000--7.000 м². Спаљивање покојника вршено је изван некрополе, спалишта нису откривена. Остаци покојника су стављани у урну и укопавани директно у земљу. Урне су могле бити покриване зделама са дном окренутим нагоре. Гробови су могли имати различит број прилога, неки више, неки мање, најчешће керамичких посуда али и предмета од других материјала. Најстарија мања група гробова датује се у касно бронзано доба и према облицима покретног материјала, керамике и накита, показује везу са севером, Мађарском и Словачком, што би указивало на то да су први насељеници Д. дошли са севера. Основни керамички облици су биконичне урне с вертикалним дршкама, трбушасте посуде с коничним вратом и хоризонталним линијама на рамену, шоље с високом дршком и косим ободом итд. Предмети од метала, махом од бронзе, ретки су, но и они потврђују овакво хронолошко опредељење. Уз топузасте игле, помињемо витичарку из гроба 56 која има развијени мотив псеудоосмице, близак златном накиту из Варволђ--Фелсеседа у Мађарској који би припадао XI в. п.н.е. Највише гробова, око три четвртине, припада старијем гвозденом добу, времену од VIII до VI в. п.н.е., када је дошло до пораста броја становника. У тој фази некропола из Д. се културно повезује с даљском групом у источној Славонији. И овде преовлађују биконичне урне с раширеним ободом и наглашеним, различито украшеним трбухом, биконични пехари и шоље с једном или две тракасте дршке, зделе с увученим, фасетираним или канелованим ободом и велики лонци с пластичном траком на врату. Такође се јавља и већи број минијатурних посуда. Ипак, постоје и разлике у облицима и украсима (нпр. вертикални жљебови на трбуху посуда, карактеристични за Даљ, у Д. су ретки; биконичних посуда с једном дршком, незграпно усађеном на трбуху, честих у Даљу и Вуковару, овде нема; минијатурне вазе имају различите облике) које указују да керамика из Д. има своје специфичне карактеристике. Слично је и с металом. У Д. нађени су фрагментована гвоздена трензла и неколико дугмади од коњске опреме, а нема богатог такума од бронзе какав се налази у Даљу и Батини. Бронзаних предмета има у већем броју али су безначајни -- махом алке и карике, док фибула и игала има мало. Накит је често од гвожђа (већи број торквеса и перли). Нађен је такође велик број гвоздених једносеклих ножева. Стаклене и ћилибарске перле су ретке, док се посебно истичу обрађени украшени рогови из гроба 137. Важно је такође истаћи појаву више кремених и камених алатки у гробовима старијег гвозденог доба. Све то указује на рурални карактер овог простора, где је становништво живело својим животом мада је одржавало везе и са суседима, како показују поједини керамички или метални облици, нпр. фрагментована керамичка фигура коња с ископавања 1957, која има паралеле у западној Славонији.

Насупрот културном континуитету између гробова касног бронзаног и старијег гвозденог доба, трећа група гробова је млађа, датује у V и IV в. п.н.е. и треба је одвојити од ранијих група гробова. Реч је о неколико скелетних гробова с оружјем и накитом као прилозима који имају паралеле у истовременим налазима у Србији и Војводини и уклапају се у новонастале друштвене односе, када појава мањих група гробова, неких с оружјем, на централном Балкану није неуобичајена. Претпоставља се да се насеље налазило на левој обали Мостонге у дужини од 1 км, насупрот некрополи, где је откривено доста трагова материјалне културе из различитих периода. Сондажна ископавања 1981. и 1982, међутим, нису дала очекиване резултате јер јасни културни слојеви, због дубоког орања, нису могли да буду констатовани.

Р. Васић

ЛИТЕРАТУРА: О. Брукнер, „Халштатска некропола код Дорослова", ГПСКВ, 1959, 3; Č. Trajković, „The Hallstatt Cemetery near Doroslovo", AI, 1978, 18; Група аутора, Општина Сомбор, Н. Сад 1996; С. Ћурчић, Насеља Бачке -- географске карактеристике, Н. Сад 2007; Д. Трајковић, Ђепфелд, некропола старијег гвозденог доба код Дорослова, Со 2008.