ДЕРОКО, Евжен

ДЕРОКО, Евжен (Derocco, Eugen), филателиста, инжењер (Београд, 19. VIII 1860 -- Београд, 18. V 1944). Уписао се на Природно-математички одсек Филозофског факултета Велике школе у Београду (1878). Радио као саобраћајни инспектор и 1913. постао начелник Саобраћајног одељења Железничке дирекције, а 1920. помоћник генералног директора Државних железница. Пензионисан је 1924. Први је код нас превео нека дела Едгара Алана Поа. Своје чланке објављивао је у новинама и часописима широм Европе, а посебно су значајни радови објављени у часопису Филателиста. Марке је почео да сакупља још као дечак од 12 година. Његова деценијама стварана збирка, посебно Србије, добијала је највише награде на великом броју домаћих и међународних изложби: у Лондону 1906. и Бечу 1911. Збирка је изгубљена током I светског рата. Другу збирку, коју је стварао између два светска рата, морао је да прода за време немачке окупације. Само збирка српских поштанских жигова предата је од стране његовог сина, академика Александра Дерока, Поштанском музеју у Београду. Био је члан оцењивачких жирија на многим југословенским и страним изложбама и на њима је добио велик број признања за свој рад, нпр. почасни члан на светској изложби у Паризу 1914, Берлину 1930, Бечу 1933. и др. По оснивању Српског филателистичког клуба 1919. изабран је за почасног члана, 1925. за председника, a 1937. за доживотног почасног председника. Почасни је члан и низа филателистичких друштава широм Југославије. При оснивању Југoсловенског филателистичког савеза 1933. изабран је за његовог председника. Трећи филателистички клуб у Београду, основан 1938, добио је име: Клуб филателиста „Евжен Дероко". Од 1935. уведена је и Плакета Евжена Дерока као признање за највећа достигнућа у филателији. После II светског рата, у оквиру Савеза филателиста Србије, једна од његових подружница у Београду названа је „Евжен Дероко". Његов допринос се огледа не само у проучавању поштанских марака, жигова, целина и др., него и у публиковању великог броја књига и радова и организовању филателиста. Вршио је и експертизу марака Југославије и радио на Каталогу марака југословенских земаља. Носилац је одликовања: Таковски крст IV реда, орден Светог Саве IV и II реда, Белог орла V, IV и III реда; Легија части каваљерског реда; Италијанска круна IV и II степена и др. За рад у филателији награђен је медаљом Аустријског филателистичког савеза, а 1936. највећим признањем немачких филателиста, медаљом Карла Линдберга.

ДЕЛА: Geschichte der Postwertzeichen von Serbien 1866--1911, Berlin 1914; Die Poststempel von Serbien 1840--1921, Die Postmarke, Wien 1932--1935; Поштанске марке Србије у историјском прегледу, Бг 1935; „Грађа за историју пошта у Србији", Филателистички алманах, 1939; Историја поштанских марака Србије, I, Бг 1940.

ЛИТЕРАТУРА: A. Петровић, „Евжен Дероко -- његов живот и рад -- приликом осамдесетогодишњице његовог живота", Филателиста, 1940, VIII, 7--8; „Евжен Дероко -- поводом 10-годишњице његове смрти", Филателиста, 1954, VI, 6--7; „Евжен Дероко", ПТТ Архив, 1965--1966, 11.

Д. Ђукановић