Прескочи до главног садржаја

ДЕСЕТОРИЦА

ДЕСЕТОРИЦА, уметничка група најмлађе генерације сликара пре II светског рата, која се први пут појавила у јавности 1940. у Београду, без дефинисаног програма и циљева. Meђу оснивачима су Љубица Цуца Сокић, Даница Антић и Јурица Рибар, а чланови су још Алекса Челебоновић, Никола Граовац, Душан Влајић, Стојан Трумић, Боривој Грујић, Миливој Николајевић и Богдан Шупут. Уметничка удружења оснивана су ради међусобног подржавања и подстицања, хватања убрзаног корака са великим европским токовима, те ради развијања групне естетике и појединачних поетика. Група Д. постепено се формирала. Још 1934. заједно су излагали Граовац, Антић, Рибар и Челебоновић, ђаци Јована Бијелића, као неформална група популарно названа „Четворица". Душан Влајић, иако ђак Бијелића, придружио се касније. Други чланови учили су сликарство у Уметничкој школи у Београду. Из групе се издвајао Бора Грујић јер се једини образовао у Немачкој, за разлику од осталих који су се усавршавали у Паризу, у духу „париске школе". Истовремени боравак у Паризу Рибара, Сокићеве и Челебоновића током јесени 1936. и њихово уметничко и лично пријатељство били су основ за формирање групе.

Своју прву заједничку изложбу група Д. одржала је од 25. фебруара до 7. марта 1940. у великој сали Уметничког павиљона „Цвијета Зузорић" у Београду, а другу 8. септембра у Дому ликовних умјетности, на Тргу краља Петра у Загребу. Обе изложбе имале су велик одјек у штампи, критичари су писали похвале младој генерацији у успону, али долазећа ратна катаклизма пресекла је деловање групе. Током II светског рата окупатори су убили Шупута и Рибара (1942. и 1943), Влајић је преминуо одмах по доласку из логора у Оснабрику у Немачкој (1945), док су остали чланови групе после рата наставили да развијају своје индивидуалне каријере.

ЛИТЕРАТУРА: И. Симеоновић Ћелић (прир.), Алекса Челебоновић: повест о визуелном, Бг 1998; Ј. Јованов, ,,Љубица Цуца Сокић и група Десеторица", у: Љубица Цуца Сокић и њено доба, Бг 2015.

Ж. Гвозденовић