ДОЊЕ ЉУБИЊЕ

ДОЊЕ ЉУБИЊЕ, село на северној страни Шар-планине, на дну долине горњег тока Љубинске реке, леве притоке Призренске Бистрице (лева страна слива Белог Дрима). Око 5 км северозападно од села је долина Призренске Бистрице којом води локални пут који повезује Призрен са јужним делом Косовске котлине. Горње Љубиње је са њим повезано сеоским путем, а општински цетар Призрен удаљен је око 15 км. Насеље је изграђено на висинама 860--930 м, компактно је и издужено дуж дна долине. Помиње се 1348. у Арханђелској повељи цара Душана, а мештани дародавци -- Срби из Љубиња наводе се у Поменику манастира Св. Тројице код Мушутишта, који се води од 1465. На карти „Краљевство Србије" из 1689. унето је под називом Љубоња. Из средњовековног периода постоје остаци цркви Св. Петке и Св. Недеље. Раном исламизацијом Срба староседелаца, која је наступила одмах после 1690, створена је у XVIII в. муслиманско-српска тампон-зона која је спречавала арбанашко продирање у Средачку и суседну Сиринићку жупу. Исламизација Срба праћена је и албанизацијом. Године 1991. село је имало 1.654 становника, од којих су 98,2% били Муслимани, а 1,1% Срби. У селу се налазе основна школа са наставом на српском језику и џамија.

ЛИТЕРАТУРА: Географска енциклопедија насеља Србије, III, Бг 2001.

Д. Р. Гатарић