ДРАЧА

ДРАЧА, драч, дирака, вукодржица, чалија (Paliurus spina-christi Mill., sin. P. Aculeatus Lam., P. Australis Gaertn.), листопадни жбун, висок до 3 м, ређе израсте као ниско дрво. Крошња је разграната, ретка, кора је сивосмеђа до тамносмеђа, сјајна, корен је јако разгранат, избојци су танки, обично мало савијени, сиво до тамносмеђи. У пазуху листића налази се пар смеђих трнова, један дужи, усмерен према врху избојка, други краћи и уназад савијен. Ожиљци опалих листова су са три трага спроводних листића који се додирују. Пупољци су овално јајолики, ситни, стиснути између трнова, спирално распоређени на избојцима и мало укосо одстојећи, ситно маљави. Листови су јајасти, спирално распоређени на гранчицама, налазе се између трнова. Они су дуги 2--4 цм и широки 1,5--3 цм. Основа је округла или слабо срцаста, а врх је зашиљен или затупаст. Обод листа је цео или ситно тестераст. Са лица су сивозелени, голи и сјајни, а са наличја светлозелени, голи или мало длакави. Нерви се лучно савијају. Цветови су једнодомни, у обилним гроздастим цвастима које се налазе у пазуху листова. Крунични листићи су жуте или жутозелене боје, цветање је од маја до августа, а опрашивање је инсектима. Плодови су дрвенасте, дисколике ахемије, дугачке 1,5--3 цм. Семе је окружено валовитим криоцем, које је спљоштено, жутосмеђе боје. Плодови сазревају у септембру и октобру. Ареал д. је у југоисточној Европи, западној и средњој Азији и северној Африци. Припада субмедитеранском флорном елементу. У Србији је д. аутохтона, ретка врста која се појављује у источној и јужној Србији, а у околини Београда се јавља супспонтано. У Херцеговини и Црној Гори је честа врста у појасу медунца, на кречњаку, где гради шибљаке. Д. је базифилна, олиготрофна, хелиофилна и ксеротерна врста која је отпорна на ниске температуре. Употребљава се за живе ограде, а значајна је врста за гајење у аридним условима за борбу против ерозије.

ЛИТЕРАТУРА: Р. Цвјетићанин и др., Дендроло-гија, Бг 2016.

В. В. Исајев; М. Голубовић