ДАНИЋ, Радован

ДАНИЋ, Радован, хирург, пуковник, универзитетски професор (Београд, 21. I 1893 -- Београд, 4. VI 1979). Студије медицине у Минхену и Берлину прекидао због учешћа у балканским и I светском рату, а завршио их је 1922. у Берну. Исте године ступио у војну службу у Главној војној болници и истовремено био асистент Хируршке пропедевтичке клинике Мед. ф. у Београду, где је специјализовао хирургију код генерала проф. Михаила Петровића, делом у Бечу. Са С. Давидовићем написао је Компендијум хирургије (Бг 1926), први уџбеник хирургије на српском. Постављен 1924. за начелника Хируршког одељења Војне болнице у Нишу, а 1933. за начелника Другог хируршко-ортопедског одељења Главне војне болнице у Београду. За наставника ратне хирургије на Мед. ф. у Београду изабран 1936, а његова монографија Ратне повреде -- општа терапија и патологија (Бг 1939) први је наш уџбеник из ратне хирургије. У априлском рату заробљен као пуковник и главни војни хирург, после чега је враћен у Главну војну болницу, а 1942. оптужен да сарађује са Равногорским покретом, потом и са партизанским покретом, па је интерниран у логор у Нирмбергу и Хамелбургу. Боравак у овом другом логору има за њега вишеструки значај. Постављен је за управника Болнице за лечење логораша, а резултати лечења у примитивним условима били су добри, те су долазили и чувари логора. У логору борави и астроном Перо Ђурковић који у њему покреће раније интересовање за астрономију. У логору је успешно излечио тешку прострелну рану зета генерала Џорџа Патона, америчког мајора Џона Вотерса, каснијег генерала, команданта Пацифичке флоте и војног изасланика у Београду. После ослобођења био шеф 156. савезничке болнице, али одбио чин пуковника америчке војске и место хирурга у било којој болници, па се вратио у земљу. Радио као хирург у војним болницама у Новом Саду и Београду, да би 1951. био постављен за начелника Одељења за трауматологију Клинике за хируршке болести ВМА, а 1953. изабран за професора ВМА и убрзо пензионисан. Објавио више од 50 радова у домаћим и иностраним часописима из хирургије, ортопедије и ратне хирургије. Био одличан математичар, пасионирани астроном, оснивач и председник Астрономског друштва „Руђер Бошковић" (1951--1966), оснивач и дугогодишњи уредник часописа Васиона у којем је објавио 26 радова из астрономије. Један је од оснивача Планетаријума (1970) и Народне опсерваторије (и њен управник 1963--1977). Био је члан Међународног хируршког друштва (1929) и члан Француског астрономског друштва. Носилац Албанске споменице, Ордена рада са црвеном заставом и других признања.

ДЕЛА: У далеким васионским дубинама, Бг 1954; и M. Dragić, „Apercu historique du développement du Service de santé de l'armée yougoslave", Bull. int. serv. santé armées terre mer air, 1957, 30, 9; Архитектура васионе, Бг 1960.

ЛИТЕРАТУРА: С. Ђорђевић, Р. Мићић, „Пук. проф. др Радован Ј. Данић (21. I 1893 -- 4. VI 1979)", САЦЛ, 1980; М. Жикић, „Моја сећања на заслужну породицу Данић", Гласник Српског историјско-културног друштва Његош, 1980, 44; М. Савићевић, Професори Медицинског факултета у Београду -- од оснивања до педесетих година ХХ века, Бг 2003.

М. Игњатовић