ДУРКОВИЋ ЈАКШИЋ, Љубомир

ДУРКОВИЋ ЈАКШИЋ, Љубомир, библиотекар, историчар, универзитетски професор (Врела код Жабљака, 12. XII 1907 -- Београд, 16. III 1997). Богословију завршио на Цетињу 1930, када се уписао на Богословски факултет у Београду. Од 1932. наставио је студије на Православном богословском факултету у Варшави и стекао степен магистра богословља. Упоредо је студирао и на Хуманистичком и Правном факултету у Варшави. На Хуманистичком факултету 1937. одбраниo докторску дисертацију Petar II Petrović Njegoš (1813--1851) (Warszawa 1938), а 1938. завршио и Правни факултет и стекао звање магистра права. Од 1934. радио је као лектор српског језика на варшавском Источном институту, а 1939. био је предавач за канонско православно право. Од 1937. до 1939. био је заменик дописника за штампу у Посланству Југославије у Варшави. Био је на специјализацији на Универзитету у Атини 1939, а бавио се и научно-истраживачким радом у архивима и библиотекама у Бугарској и Румунији. Исте године изабран је за доцента на Православном богословском факултету у Варшави. Почетком II светског рата добровољно је ступио у пољску војску. Марта 1940. вратио се у Београд и добио место у кабинету патријарха СПЦ Гаврила (Дожића). Године 1945. постављен је за библиотекара Патријаршијске библиотеке у Ср. Карловцима, али се после неколико месеци вратио у Београд и радио на сређивању Патријаршијске библиотеке. Тада је Библиотеци Патријаршије у Београду прикључена сремскокарловачка библиотека враћена из Загреба 1946, са циљем да се обнови првобитно уређење Патријаршијске библиотеке и да се установи које су књиге нестале током варварске конфискације Библиотеке из Ср. Карловаца у Загреб 1941. Извештај о том раду поднео је октобра 1947. На Православном богословском факултету за доцента Српске цркве изабран је децембра 1945, а за ванредног професора децембра 1951. Октобра 1954. прешао је у Универзитетску библиотеку „Светозар Марковић", где је радио као библиотекар, научни сарадник (од 1955) и научни саветник (од 1959. до пензионисања 1977). У Библиотеци је водио Одељење фондова циркулације и информације, а потом Трезор. Спољни сарадник Историјског института САН у Београду постао је 1947, a редовни члан Историјског института Црне Горе на Цетињу био је од 1950. У средњој библиотекарској школи у Београду предавао је основе науке о књизи и историју књижарства (1963--1972), а радио је и у Комисији за полагање стручних испита у звања књижничара и библиотекара. Био је члан Друштва библиотекара Србије од оснивања, Научног друштва за историју здравствене културе Југославије, Удружења фолклориста Србије и стални члан-сарадник Матице српске. Био је један од носилаца научно-истраживачког пројекта Матице српске Израда библиографија и члан уредништва књига у едицији Библиографије (Матица српска, Рукописно одељење). Објавио је велик број научних радова и књига посвећених историји Срба, Петру II Петровићу Његошу, Српској православној цркви, историји српских библиотека и српских књига, историји југословенског књижарства, југословенско-пољским културним односима и др. Посебно се истичу Библиографија о Његошу (Бг 1951), Историја српских библиотека: (1801--1850) (Бг 1963), Југословенско-пољска сарадња: 1772--1840 (Н. Сад 1971), и О. Поповић, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић", 1, Од зачетка до отварања 1926, (Бг 1977), Југословенско књижарство: 1918--1941 (Бг 1979), Култ словенских апостола Ћирила и Методија код Срба (Бг 1986), Књига о Глигорију Возаровићу (Бг 1995), Библиотека града Београда: 1928--1945 (Бг 1995), Основи науке о књизи (Бг 1996). За свој научни рад од државе Пољске добио је Орден препорода Пољске (1972), а од Пољске православне цркве Орден Св. Марије Магдалене II степена (1978). Универзитет у Познању изабрао га је за свог почасног доктора наука (1977), а Српска православна црква одликовала га је Орденом Св. Саве I степена (1988). Добитник је Октобарске награде Београда (1974).

ДЕЛА: Бранислав: први југословенски илегални лист: 1844--1845, Бг 1968; „О пропасти Народне библиотеке у Београду 1941. и судбини њених реткости", АПр, 1984--1985, 6--7; „Прилог историји страдања Патријаршијске библиотеке", Гласник СПЦ, 1986, 67, 10.

ЛИТЕРАТУРА: М. Радевић, „Др Љубомир Дурковић-Јакшић: научни саветник Университетске библиотеке 'Светозар Марковић' ", Библиотекар, 1969, 21, 2; М. Станић, „Библиографија Љубомира Дурковића-Јакшића: (поводом шездесетогодишњице научног рада)", АПр, 1994, 16; А. Младеновић, „Проф. др Љубомир Дурковић-Јакшић: 1907--1997", АПр, 1997, 19.

Д. Грбић