ДИОНИСИЈЕ (Миливојевић)

ДИОНИСИЈЕ (Миливојевић), епископ (Рабровац код Младеновца, 25. VII 1898 -- Либертивил, САД, 15. V 1979). Под световним именом Драгољуб дипломирао на Богословском факултету у Београду 1924. После кратког рада у Крагујевачкој гимназији и замонашења у Хиландару, био је васпитач Богословије у Сремским Карловцима, наставник Монашке школе у Раковици, управник Монашке школе у Дечанима, потом старешина манастира, од 1936. са чином архимандрита. Од 1930. до 1932. био је на последипломским студијама на Халки крај Цариграда. Хиротонисан је 1938. за викарног епископа моравичког, а следеће године примио је епархију у Америци. Ни Д. ни они који су га бирали и послали у Америку нису предвиђали шта ће се са њим десити јер се у Америци потпуно преобразио. Уз то, догађања у Југославији (рат, окупација и комунизам) изазвала су принудни прекид везе ове епархије и Српске цркве у земљи која је улазила у све тежа искушења. Не схватајући у каквим условима живи СПЦ у време комунистичке власти, по природи колебљивац који лако и брзо мења ставове и мишљења, Д. је изазвао раскол отцепљењем од Српске патријаршије. Раскол је најављивао његов поздрав стварању Македонске православне цркве (1958) и предлог из 1962. да се Српска црква у Америци уздигне на ранг „аутономне митрополије" у јединству са Патријаршијом у Београду, са њим као митрополитом, да се у Америци оснује више епархија чији би епископи били „његови помоћници". Није презао од фалсификата, обраћања ненадлежним судовима, ширења сопствене јурисдикције изван своје епархије. Због таквог рада стављен је прво под забрану свештенодејства, а по спроведеном судском поступку лишен чина 1964. У Чикагу је сазвао Видовдански конгрес и Први црквено-народни сабор у Мелбурну у Аустралији, па је тако основана Слободна српска православна црква и у њој епархија за Канаду и Америку и епархија за Аустралију и Нови Зеланд. Рехабилитован је посмртно када је раскол уклоњен и сви верни се вратили у крило матице Цркве. Његов књижевни рад није богат. У штампи се јавио са неколико радова о антихристу и полемичким радовима против адвентизма и назарена, а много више писао је против СПЦ.

ДЕЛА: „Стварање организације СПЦ у Америци и Канади", у: Споменица српске православне цркве Васкрсења Христова 1905--1955, Чикаго 1955; Издајство српског народа и СПЦ, Либертивил 1969.

ЛИТЕРАТУРА: „Нови викарни епископ моравички г. Дионисије (Миливојевић)", Гласник СПП, 1938, 22; Ђ. Слијепчевић, Огрешење владике Дионисија, Минхен 1964; Историја Српске православне цркве, III, Бг 1991.

Р. Милошевић