Прескочи до главног садржаја

ДУКАТ, Здеслав

ДУКАТ, Здеслав, класични филолог, преводилац, правник (Загреб, 17. VI 1940 -- Загреб, 21. IV 2012). Дипломирао је најпре права на Свеучилишту у Загребу (1963). Паралелно с адвокатском праксом започиње студије класичне филологије на Филозофском факултету истог свеучилишта, где дипломира 1967. Магистарски рад „Пeри-Лордова теорија и сувремена хомерологија" одбранио је 1971, а докторску тезу „Софоклов трагички јунак и Аристотелова Поетика" 1974. Радну каријеру провео је на ФФ у Загребу, од 1968. као асистент, а од 1984. као редовни професор, те у Задру, у Државном архиву Хрватске, Институту за народну умјетност и на Флорида Универзитету (САД) као гостујући професор (1988/89). Преводио је грчке историографе и филозофе (Плутарх, Платон, Аристотел, Горгија), Езопа и редиговао преводе Хомера (Т. Маретић) и грчких трагичара (К. Рац). Превео је Роман о Александру (Псеудо-Калистен) и капиталне студије о Хомеру и старој грчкој књижевности С. Шајна (Смртни јунак) и А. Лескија (Повијест грчке књижевности). Његова теоријска интересовања највећма су усмерена на феномене трагичног и трагичке кривице и на комплекс проблема везаних за тзв. хомерско питање, које прати „од Хезиода до Милмана Пeрија". У контексту вишевековне полемике о ауторском или усменом пореклу Илијаде и Одисеје између унитариста, који су заступали тезу о Хомеру као аутору, и аналитичара, који су сматрали да спевови који се приписују „Хомеру" нису дело јединствене ауторске инстанце, једно од кључних места била су теренска истраживања муслиманске епике која су 30-их и 50-их година XX в. спровели Милман Пери и Алберт Лорд на територији Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине. Проучавајући дело Перија и Лорда, Д. је у југословенској науци о књижевности ревитализовао интересовање за епску формулу, померивши фокус на теорију која говори у прилог усменом пореклу „Хомерових" епова и креативно интегрише фолклористичке и хомеролошке студије.

ДЕЛО: З. Дукат, Хомерско питање, Зг 1988.

ЛИТЕРАТУРА: Н. Сесардић, „In memoriam", Кроатологија, 2012, 3, 1.

Л. Делић