ДЕФТЕРДАР

ДЕФТЕРДАР, титула државног службеника у Османској империји задуженог за финансије. Потицао је из слоја верских лица. Финансијска служба Османлија настала је под утицајем византијског, абасидског, персијског и илханидског финансијског система. Класичну форму стекла је у XVI в. Д. је био одговоран султану. Дужности д. биле су састављање годишњег буџета, вођење евиденције о приходима и расходима, платама јаничара и свим финансијским пословима. Једном годишње подносио је султану извештај о свим приходима и расходима у држави. За време Мурата II (1421--1423, 1446--1451) финансијска служба била је организована тако што је у центру постојао д. и канцеларије у провинцијама које су радиле у његово име. Султан Мехмед II Освајач (1444--1446, 1451--1481) чувеном Канун-намом установио је организацију свих државних служби, па тако и финансијске. У XV в. постојала су двојица д. -- румелијски и анадолски, при чему је румелијски имао звање башдефтердара или главног д. и као такав био члан султанског дивана и челник османске финансијске службе. Једна од последица освајања нових територија у првој половини XVI в. било је увођење и трећег д. за арапски и ирански простор, да би крајем XVI в. освајањем подунавских земаља било уведено и звање дунавског д., које је укинуто у XVII в. За време владе Селима III (1791--1807) установљен је и четврти д., који је био институција кратког века везана уз султанова настојања да створи модернизовану армију. Нека врста првог буџета у Османској империји састављена је у XVI в. Д. у османско доба нису правили буџете налик на европске. Изводили су билансе којима су затварани рачуни на истеку фискалне године, због чега нису представљали програме којима су утврђивани приходи и планирани расходи у току године. Финансије у провинцијама биле су готово независне од централне благајне

ЛИТЕРАТУРА: M. Z. Pakalin, Osmanlı Tarih Deyimleri ve Terimleri Sözlüğü, I, İstanbul 1983; E. Исханоглу (прир.), Хисторија османске државе и цивилизације, I, Сар. 2004; İ. Ortaylı, Türkiye Teşkilât ve İdare Tarihi, Ankara 2008; S. A. Somel, The A to Z of the Ottoman Empire, Lanham--Toronto--Plymouth 2010.

М. Маринковић