ДРАГОЈЕВИЋ, Срђан

ДРАГОЈЕВИЋ, Срђан, филмски сценариста и редитељ (Београд, 1. I 1963). У Београду завршио студије клиничке психологије на Филозофском факултету (1987), а затим филмску и ТВ режију на Факултету драмских уметности (1992). Већ дипломским дугометражним играним филмом Ми нисмо анђели (1992), у којем својим виспреним комедијским приступом теми тинејџерског сазревања одсликава једну читаву генерацију, постиже веома запажен успех код критике и публике. Филм Лепа села лепо горе (1996) представља тематски заокрет остварен кроз сагу о ратним збивањима током распада СФРЈ. Овим филмом, који је био и један од најгледанијих филмова током 90-их година, Д. се наметнуо као аутохтони аутор који има препознатљив редитељски рукопис. Следи драма о криминализованом друштву Ране (1998) која, иако одлично режирана, не постиже успех његових предходних филмова. Након паузе од седам година, проведених у покушавању да режира у САД, Д. се враћа провереној формули -- наставку свог култног филма и снима Ми нисмо анђели 2 (2005). Следи један од најскупљих српских филмова Свети Ђорђе убива аждаху (2009), историјска драма смештена у време између Првог балканског и Првог светског рата, заснована на позоришном комаду Д. Ковачевића. Иако се одвија у епском миљеу, интимна прича не достиже потребну кулминацију, те филм не постиже очекивани успех. Свом стилу Д. се враћа са следећа два филма у жанру комедије: Парада (2011) и Атомски здесна (2014) који се баве савременим проблемима -- прихватањем родне различитости, односно осудом подивљалог капитализма. Објавио је и неколико књига, међу којима су и Збирка акционе поезије (Бг 1986, Награда„Бранко" Друштва књижевника Војводине) и Пре него што црвима кажем здраво (Бг 2015).

ЛИТЕРАТУРА: С. Костић, „Обрачун са собом", Време, 1. I 2000, 469; „Понекад жалим што нисам био у ЈУЛ-у", Време, 20. I 2005, 733; З. Дрчелић, „Ја сам комуниста", Време, 11. VI 2015, 1275.

С. Стојановић