ДАНИЋ, Данило

ДАНИЋ, Данило, правник, судија Касационог суда (Београд, 4. XI 1885 -- Београд, 10. IX 1969). Дипломирао 1908, докторирао 1923. с докторском дисертацијом „Начело поделе власти у односу на административно судство с нарочитим обзиром на Србију" на Правном факултету у Београду. Током судијске каријере напредовао је до судије највиших судова. Био је секретар Касационог суда и први секретар Државног савета. После окупације земље, све до 1946. био je у заробљеништву у Оснабрику. Државна комисија ДФЈ за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача прогласила га је кривим за сарадњу са непријатељем, јер је, наводно, злоупотребио ауторитет судије највишег суда у Краљевини. До II светског рата био је активан као правни писац, посебно у области управног и уставног права. Одабране расправе о темама управног права приредио је и објавио у књизи Развитак административног судства у Србији (Бг 1926). На Коларчевом универзитету одржао је серију предавања о српском наследном праву, од којих су нека од њих касније била објављена. Био је члан међународног удружења за кривично право у Паризу. Преводио је правне писце са француског на српски језик.

ДЕЛА: Основи трговачког права, удешено за употребу слушаоца трговачких академија и трговачких школа, Бг 1921; „Да ли је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца стара или нова држава", Економист, 1925, 5; О уредбама, Бг 1929; „Право у немачком Трећем Рајху", АПДН, 1936, 33; „Француска револуција и парламентарни режим", АПДН, 1937, 34, 5; „Један поглед на реформу законског наслеђивања", Правосуђе, 1938, 1--2.

ЛИТЕРАТУРА: С. Ц. Ћирковић, Ко је ко у Недићевој Србији (1941--1944), Бг 2009.

Р. Марковић