ДЕАК, Андраш/Андрија

ДЕАК, Андраш/Андрија (Deák András), прозаиста, лекар (Сигет, Мађарска, 9. V 1889 -- Београд, 9. V 1980). Медицину студирао у Бечу, а дипломирао у Будимпешти, после чега је лекарску праксу започео у Капошвару. Учествовао у I светском рату, потом и у Мађарској пролетерској револуцији 1919. Због учешћа у револуцији је осуђен на смрт, па је емигрирао у Беч, а 1920. у Југославију. Од 1921. војни лекар у Пожеги, Нишу, Приштини и Новом Саду. Мађарске окупационе власти су га 1942, за време рације, ухапсиле и осудиле на смрт. Интерниран у Дебрецин, са воза за немачки концентрациони логор спасавају га совјетски војници; крајем 1944. враћа се у Југославију и придружује југословенској армији, радећи у војној болници. После рата постављен за шефа одељења ВМА у Београду. Пензионисан као генерал-мајор. Објављивао приповедачку прозу (приповетке и романе, Гладне жене, Зг 1931, касније више издања; Љубица Петровић, Зг 1933; Непогрешиви, Бг 1955). Теме његових прозних дела су социјалне неприлике и страхоте концентрационих логора.

ДЕЛО: Под жутом траком, Бг 1953 (А sárga karszalag, Н. Сад 1954).

ЛИТЕРАТУРА: D. A. Válasz, „Еgy könyvbírálatra", Híd, 1954, 9; Ј. Gubás, „A szavаkkal gyógyító orvos : tíz éve halott D. A (1889--1980) munkásságáról", Üzenet 1991, 11.

М. Циндори Шинковић