ДИОКСИНИ

ДИОКСИНИ, популарни назив за смесу две класе једињења, чији је тачан назив полихлоровани-пара-дибензо-диоксини (ПХДД), односно полихлоровани дибензо-фурани (ПХДФ). Зависно од броја атома хлора и њиховог положаја у молeкулу, постоје 75 једињења из класе ПХДД и 135 из класе ПХДФ. Као примери су приказане формуле два најважнија представника:

У траговима се д. појављују као смесе неколико представника из обе класе у свим сегментима животне средине и материјалима (ваздух, површинске воде, земљиште, биљке, прехрамбени производи, органско ђубриво, хлорни пестициди, пираленска уља, дим од сагоревања горива, биомасе, комунални, медицински и прехрамбени отпад (уколико пећи немају одговарајуће заштитне уређаје), издувни гасови возила, дим из уличног контејнера за отпад). Адсорбовани се налазе на хартији, текстилу, синтетичким материјалима, дрвету, честицама прашине, зидовима грађевина, асфалту, кожи, коси, крзну. Општа распрострањеност д. је последица њиховог стварања при загревању или сагоревању органских материјала који садрже хлор или примесе хлорида (нпр. кухињска со). Сем тога, настају и при производњи цемента и разних метала. Примитивни, предузетнички поступци рециклације старог бакра, електронског отпада и ПВЦ-пластике су јаки извори д. Такви поступци су у Европској унији забрањени, уз могућност аналитичке провере емисије. Због изузетно великог броја извора д., они су ушли у скоро све ланце исхране и то се одразило на њихово присуство нарочито код индустријализоване производње хране (месо, риба, млечни производи, јаја, чоколаде, сладолед, кремови, мајонез, али и поврће и воће). Налазе се и у ланцу исхране стоке, нарочито при коришћењу рибљег брашна (због отпада који се баца у океане, ланац исхране је ту најефектнији). Експерти препоручују да се рибе и морски плодови из одређених крајева конзумирају што ређе. Према истраживањима у ЕУ, највећу количину д. човек уноси преко хране (90−95%), а остатак удисањем прашине.

Нижи чланови д. (с малим бројем атома хлора у молекулу) су у гасовитом стању, док су виши беле кристалне супстанце. Практично су нерастворни у води и имају врло велику отпорност према разарању. Д. се акумулирају претежно у масном ткиву човека и животиња. Светска здравствена организација (СЗО) уврстила је 2,3,7,8-тетрахлор-пара-дибензо-диоксина у групу 1 карциногена (поуздано карциноген). То је најтоксичнија супстанца настала човековом делатношћу. По општој токсичности, 10 пута је отровнији од афлатоксина, 500 пута од кураре-отрова и око 1.000 пута од чистог никотина. Поред канцерогености неких чланова, д. изазивају тешка оштећења коже и јетре, сузбијају имуни систем и нарушавају ендокрини и нервни систем. У ЕУ, прашина у једном кубном метру ваздуха сме да садржи највише 0,00000005 мг (0,5 нанограм) тетрахлор-дибензо-диоксина (горња формула). Од 1980. СЗО годишње одржава конференцију о д. у циљу сузбијања извора. Филтери за одстрањивање д. у правом смислу речи не постоје, него су потребни специјални додатни уређаји за пећи у којима настају д.

Током НАТО-кампање 1999. бомбардовано је постројење за синтезу винил-хлорида мономера у „ХИП Панчево", при чему се створила обилата количина д. Након два дана хемичари из Солуна јавили су да је код њих ваздух са повишеним концентрацијама д. Године 2017. недељама je горела депонија у Винчи, крај Београда. У Србији д. још нису обухваћени прописима о праћењу концентрације, па зато установе које се баве одређивањем квалитета ваздуха још не показују интересовање за ове опасне супстанце.

ИЗВОР: „Уредба о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха", СГРС, 11/2010--2020, 75/2010--2015, 63/2013--2020.

ЛИТЕРАТУРА: G. Fuster, M. Schuhmacher, J. L. Domingo, „Human Exposure to Dioxins and Furans", Environmental Science and Pollution Research, 2002, 9, 4, 241; E. Abad и др., „Polychlorinated Dibenzo-p-Dioxins, Dibenzofurans and 'Dioxin-Like' PCBs in Flue Gas Emissions From Municipal Waste Management Plants", Chemosphere, 2006, 63, 570; П. Пфенд, Хемија животне средине, 1, Бг 2009.

П. А. Пфенд