ДИМИТРИЈЕВИЋ, Владимир

ДИМИТРИЈЕВИЋ, Владимир, архимандрит, богословски писац, апологет (Сефкерин, јужни Банат, 1. II 1868 -- Манастир Месић, 3. III 1928). После Новосадске гимназије и Карловачке богословије завршио је 1897. Богословски факултет у Черновицама. Радни век почео је као епархијски службеник и катихета у Вршцу, али је убрзо изабран за катихету у Будимпешти (1897). Следеће године је рукоположен у чин свештеника и до 1905. био помоћник пештанског пароха. У то време положио је докторски испит и био промовисан за доктора православног богословља. Замонашен је 1907. и са чином протосинђела био управник богословског семинара, а са чином архимандрита старешина манастира Месић код Вршца, до 1924. када је пензионисан. Поучне и богословске радове објављивао је у црквеној штампи. Редовни члан Матице српске постао је 1895, а 1904. члан Књижевног одељења. Рад Дуван је отров издала је Матица српска (Н. Сад 1894), а руски превод наградило књижевно друштво из Лавова. Објавио је више расправа о назаренима у полемичком и апологетском духу (Један разговор са назаренима, Пан. 1894; Назаренство. Његова историја и суштина, Н. Сад 1894; Зашто се у нас назаренство шири и како би то могли спречити, Н. Сад 1898), од којих је два рада Матица српска новчано наградила, а рад Како је наш Деда-Живан оставио назаренство (Бг 1898) наградио је Свети архијерејски сабор Краљевине Србије тако што је платио штампање 2.000 примерака.

ДЕЛА: Зборник проповеди, Ср. Карловци 1903; Побожни, Будимпешта 1903; У сјају слободе, Вш 1918; Моја одбрана према насртајима „Нове зоре", Вш 1920; Верски покрет у Чехословачкој, Бг 1921; Из мојих бележака, Вш 1922.

ЛИТЕРАТУРА: М. Косовац, Српска православна митрополија карловачка по подацима из 1905, Ср. Карловци 1910; „Архимандрит Владимир Димитријевић", Весник Српске цркве, 1927, 4.

Р. Милошевић