ДОБРИВОЈЕВИЋ, Владан

ДОБРИВОЈЕВИЋ, Владан, књижевник, преводилац (Београд, 14. II 1968). Дипломирао на Филозофском факултету у Београду, на Групи за психологију 1991. У књижевност улази медитативно-поетским романима Соба надохват вулкана (Бг 1992) и Легенда о земљи зрикаваца (Бг 1992): самоосмишљавање појединца посредством уметничког стварања дато је кроз истанчану интроспекцију, симболизацију, приповедно многогласје и изванредну језичку изнијансираност. Две трилогије енциклопедијске форме и садржине Сан водосликара (Мајстор сенки, Подражавање Сунца, У Сину Божјем, Бг 1994, 1995, 1997) и Носталгија (Прометеј, Демон, Америка, Бг 2000) означавају заокрет ка новом типу романа којем аутор остаје веран мада константно експериментише формом и изразом. Д. се поиграва књижевним, ликовним и филмским предлошцима, повезивањем удаљених појава, јунака и феномена, а романи увек богате фабуле прави су каталози књижевних жанрова у којима се тзв. постмодерне формално-стилске одлике спајају са класичним идеалима симетрије, хармоније и склада. Као ерудита снажне имагинације и велике језичке гипкости, писац с лакоћом окупља на сцени капетана Нема, Заратустру и велике композиторе прошлости (Зенон и Заратустра I--II, Бг 2019), старозаветног пророка Јеремију и јунака стрипа Џеремају (диптих Име вир, Бг 2003), дочарава атмосферу мегалополиса, ријалити-програма и цивилизацијске катаклизме (Дом Кихота, Бг 2018), а сукоб појединца и система, те духовни развој до интегрисане јединке посредством односа према Целини, повлашћене су теме његовог опуса. Д. проблематизује стварност, време, историју, идентитет као психолошку категорију, те преиспитује стварно значење љубави и услове веродостојног живљења. Превео је књиге Ј. С. Бах А. Швајцера (Бг 2006), Јудејске старине Ј. Флавија (Бг 2008), Вајање у времену А. Тарковског (Бг 2014).

ДЕЛА: Сабрана дела, 1--15, Бг 2009; Лаида, плима са два дна, Бг 1993; Тако је говорио Заратустра I--II, Бг 2009; Сплав медуза, Бг 2017; Одатле долазе анђели: источни родослов, Бг 2019.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Јевтовић, „В. Добривојевић: Сан сликара", Реч, 1995, 2, 7; М. Петелин, „И драгуљи клијају под пером", Мостови, 1997, XXVIII, 230; Ј. Ахметагић, Потрага која јесам, Бг 2001; В. Половинкина, „О Дому Кихота као тоталном роману", у: В. Добривојевић, Дом Кихота, Бг 2018; Д. Гргић, „Зенон и Заратустра -- роман страве и памети", у: В, Добривојевић, Зенон и Заратустра. Део 1, Бг 2019.

Ј. Ахметагић