ДУРАНЦИ, Бела

ДУРАНЦИ, Бела (Duranci Béla), историчар уметности, ликовни критичар, писац (Томори пустара код Бача, 5. VII 1931). Дипломирао историју уметности на Филозофском факултету у Београду 1963. Цео радни век провео у Суботици радећи у установама културе. Био је сарадник Галерије модерне уметности „Ликовни сусрет" (данас Савремена галерија Суботица) од њеног оснивања 1962. Радио је као срески порезни инспектор, а 1959. прелази у суботички Градски музеј, где ради до 1975. Потом се посвећује заштитарским пословима, а 1980. је један од оснивача Међуопштинског завода за заштиту споменика културе у Суботици. Пензионисан je 1984.

Писао је о ликовном животу у Војводини, организовао изложбе, држао предавања и осветлио нека мање позната и истражена подручја уметничке баштине у Војводини -- ликовни живот у XVIII и XIX в., ликовна колонија Нађбања, мађарски уметници из периода ране модерне, мађарска сецесија у архитектури (Нађбања и Војвођани, Суб. 1996; Војводина: богатство различитости, Н. Сад 2002; Архитектура сецесије у Војводини, Суб. 2005). Редовно је писао за Суботичке новине, Руковети и друге новине и часописе у земљи и иностранству (Мађарска). Био је члан савета за културу Извршног већа АП Војводине. Добитник је награда „Pro Urbe" (1996), „Доктор Ференц Бодрогвари" (2001), „Бела Кондор" (за развој графике, 2008), а 2008. проглашен је почасним грађанином Суботице.

ДЕЛА: Миливој Николајевић, Н. Сад 1987; Уметничке колоније, Суб. 1989; Сликар Стипан Копиловић: 1877--1924, Суб. 1991; Мој избор, Н. Сaд 2004; Између минулог и претећег, Суб. 2006.

ЛИТЕРАТУРА: М. Мирковић,,,Трагови и знаци: разговор с Белом Дуранцијем", Руковети, 1989, 2.

Ч. Јаничић